SBF, FTX, WTF

Ako sediš na bini sa Clintonom i Blairom, verovatno si neko bitan.

Ako sediš na bini sa Clintonom i Blairom, dok su oni u odelima a ti u šortsu, onda mora da si mnoooogo bitan. I basnoslovno bogat. I da su ova druga dvojica sedenje na toj bini dobro naplatila.

Taj u šortsu je Sam Bankman-Fried, godina trideset, poznat i pod inicijalima SBF. Rođen u mestu Stanford u Kaliforniji, gde su mu oba roditelja profesori čuvenog univerziteta.

On je vlasnik kripto menjačnice FTX koja je do skoro vredela 36 milijardi dolara. Sam Bankman-Fried, SBF, lično je vredeo 26 milijardi.

Danas sve to ne vredi ništa. Menjačnica je u petak bankrotirala:

Ovo nije prvo kripto bankrotstvo ove godine. Imali smo slučaj Terre i Lune i imali smo nekoliko bankrotstva koje je SBF sprečio tako što je kupio te biznise. Tada je bio slavljen kao moderni J.P. Morgan, jer je Morgan početkom 20. veka spasavao druge banke, pre nego što je država počela da radi takve stvari.

Sada, nekoliko meseci kasnije, FTX je i sam objavio bankrot. I to je najveće bankrotstvo u kripto biznisu do sada.

Šta se dogodilo?

„Menjačnica“ je varljiva reč kada se radi o kripto valutama. U tim menjačnicama vi zamenite dinare ili dolare za kripto valutu, ali i više od toga — one vam tu kripto valutu čuvaju. Kod njih imate račun, koji možete zvati kripto „novčanik“ ako hoćete, ali to jeste neka vrsta tekućeg računa. I taj kripto koji imate jeste vaš depozit kod njih. Tu “menjačnice” počinju da liče na banke.

Neke kripto menjačnice jednostavno čuvaju taj vaš novac. To radi Coinbase i zato vam svako menjanje dobro naplati. Hoćete da prebacite novac iz vaše klasične banke u Coinbase? Provizija. Sada hoćete da tim novcem kupite bitcoin? Provizija. Da bitcoin prebacite nazad u dolare? Provizija.

Od toga Coinbase živi, tu se vidi da je taj kripto sistem teži i skuplji od klasičnog bankarstva, ali je kod Coinbasea bar sve jasno i transparentno. Kripto transakcije koštaju. Oni moraju to da naplaćuju, jer Coinbase nema drugi način da zaradi na vama. On vaš novac, ili vašu kripto valutu, samo menja i čuva.

Klasične banke vam ne naplaćuju punu cenu čuvanja para. U Srbiji i u Evropi uglavnom, za održavanje tekućeg računa plati se par evra mesečne provizije. U SAD se ne plaća ni to, besplatni su.

Klasične banke svoj trošak pokriju tako što tim vašim novcem nešto drugo rade. Vaš novac one pozajme nekom drugom i zarade od kamate. To je u klasičnom bankarstvu dosta regulisano, pa se zna kome šta banke mogu da pozajmljuju, u šta mogu ulagati i sve to neko nadgleda. Ako i pored toga banka upadne u neki problem pa svoje plasmane ne može da naplati, na vrhu stoji država koja osigurava skoro sve depozite klijenata banke. Ako banka zbog očajnih plasmana i propadne, većina depozita je svakako osigurana.

Postoji ta druga vrsta kripto menjačnica koja se ponaša više kao klasične banke. Takve menjačnice uzmu vaše depozite, ali umesto da ih kao Coinbase samo čuvaju, one vaš novac negde ulažu. One imaju manje iskustva i manje institucionalnog znanja nego klasične banke, nisu regulisane; a njihovi osnivači su mladi i brzi, vole da rizikuju i hoće da zarade.

U principu i takva kripto menjačnica može da plasira novac na neki proveren i siguran način. Može kupiti državne i korporativne obveznice i raditi takve dosadne stvari. Ali tu je zarada mala. Ne postoji klasična banka koja se tri godine od svog osnivanja obogati toliko da njen osnivač sa Blairom i Clintonom sedi u šorcu.

Zato su ove menjačnice u iskušenju da novac svojih depozitora ulažu u rizičnije stvari od kojih se može zaraditi više. A u novom kripto finansijskom svetu nije naročito jasno gde su granice i šta se tu sme, a šta ne sme.

---

FTX je, dakle, prikupljao novac od depozitora koji su hteli da kupe kripto valute, da ih drže na platformi ili da njima putem platforme samostalno trguju.

Ali osim FTX-a, Sam Bankman-Fried je i vlasnik firme Alameda Research. Alameda nije prikupljala novac običnih depozitora, već je to profesionalna firma za finansijsku trgovinu u kripto valutama. Alameda je zarađivala na tržištu DeFi (decentralizovanih finansija) gde učesnici jedni drugima pozajmljuju kripto valute u raznim varijantama. Zatim, pratili su razlike u ceni kripto valuta na različitim mestima i zarađivali na tim razlikama. To se zove arbitraža — kupiš bitcoin u Japanu a prodaš ga Australiji ili tako nešto. I zarađivali su na drugoj kratkoročnoj trgovini kripto valutama, na principu “kupi jeftino i prodaj skupo”, ako uspe. Ako ste veliki igrač lakše je tako špekulisati, jer možete donekle uticati na cenu.

U finansijama pravi novac zaradite samo kada se uz svoj novac kladite i tuđim. To je princip poluge i zato se zove leveridž (leverage). Pozajmica pojača vašu opkladu nekoliko puta.

Ako se u prostoj opkladi jedan na jedan kladim u svojih 100 evra i pobedim, onda zaradim još 100 evra.

Ako uz svojih 100 evra nađem i pozajmicu od 900 evra, onda mogu da se opkladim za celih 1.000 evra. I ako pobedim, zaradim 1.000 evra. Onih 900 vratim, a meni ostaje celih 1.000 evra dobitka. Moj ulog je 100 evra, a zaradio sam desetostruko.

Najveći je problem naći takvu pozajmicu, jer ako je ljudima do rizičnih opklada onda će i sami hteti u takvu vrstu posla, a ne da vama daju zajam po fiksnoj kamati.

Zato je dobro imati svoju banku. Ako imate svoju banku, onda imate pare svih tih depozitora. I zato u bankarstvu postoje pravila, kao što je to da se novcem klijenata ne smete kladiti na stvari na koje oni nisu pristali. Biznis prikupljanja depozita mora biti odvojen od finansijske trgovine za račun banke. Ne smete svoje klijente koristiti za leveridž u nekoj drugoj transakciji.

Pošto su u kripto svetu pravila i dalje nejasna; pošto je FTX registrovan na Bahamima a Alameda u Hong Kongu; Sam Bankman-Fried je sve ovo shvatio kao mlaku preporuku. Između njegove dve firme odnos je bio blizak. FTX je novac prikupljen od depozitora pozamljivao Alamedi, a Alameda se tim novcem igrala. To je donosilo ogroman profit, jer leveridž, ako okplada uspe, donosi ogroman profit.

FTX je neposredno pre kraha imao depozite u vrednosti od 16 milijardi dolara. Čak 10 milijardi dolara tog novca, FTX je pozajmio Alamedi, koja je njime radila ko zna šta. Međutim, depozitori FTX-a su — kada su neke sumnjive vesti i neki interni finansijski izveštaji počeli da cure — shvatili da je to tako i počeli da traže svoj novac nazad.

Ni u kripto finansijama ne možete prosto uzeti 10 milijardi i pozajmiti sopstvenoj firmi, već su te pozajmice bile pokrivene kolateralima. Ali u kripto finansijama kolateral nisu državne obveznice ili kvadradi stana, nego kripto valute i tokeni. Tako je Alameda FTX-u za te zajmove položila kolateral u kripto tokenima; konkretno, u tokenu koji se zove FTT.

Međutim, FTT token emituje pogodite ko? Emituje ga FTX.

FTX je napravio token FTT koji daje neke popuste i beneficije ako ste korisnik njihove platforme. I taj token stvarno ima neku vrednost, jer FTX ga prodaje i ljudi ga kupuju po nekoj ceni.

Ali prvo, to je samo kripto token i njegova vrednost — kao što se desilo u slučaju Terre i Lune — može pasti i na nulu. A drugo, ovo je token koji stvara sam FTX i on je vezan za vrednost FTX-a. To nije bilo koja kripto valuta. To nije bitcon ili ethereum ili nešto nezavisno od FTX-a. Ovo je token vezan za sudbinu FTX-a. Ako FTX dobro radi, njihov FTT token će vredeti; ako FTX-u krene loše, i token će dole s njim.

Takav token je FTX prihvatao kao kolateral da nekome pozajmi novac svojih depozitora. Da zaštiti svoje depozitore od svoje propasti, FTX je prihvatao sopstveni token — koji, ako FTX propada, mora propasti zajedno s njim. Na osnovu takvog kolaterala — koji suštinski nije nikakav kolateral — SBF je davao zajmove svojoj drugoj firmi.

Sam scenario propasti bio je da su isplivali neki dokumenti o ovakvom stanju stvari. Onda je druga platforma, Binance, konkurent i arhineprijatelj, objavila da će prodati sve svoje FTT tokene jer počinje da sumnja. Onda se sumnja raširila i vrednost FTT tokena počela je da pada. To znači da je vrednost kolaterala koji FTX ima kod sebe počela da pada; što znači da FTX sada ima više obaveza prema depozitorima nego što ima novca u kolateralu; što znači da depozitori FTX neće dobiti svoj novac nazad; što znači bankrot firme. I firma i njen token pali su na nulu.

---

Sve ovo sada, posle bankrotstva, izgleda očiglednije nego što je bilo. U kriptu takođe postoji neka regulacija i deo osnovne finansijske regulacije se prosto primenjuje na kripto. Američki pravni sistem neke kripto proizvode tretira kao hartije od vrednosti. Zato ne samo prevare, već i određene vrste nepažnje, kao i kockanje parama depozitora koji nisu na to svesno pristali, podležu kriminalnim sankcijama.

Do pre nekoliko dana, dakle, nije bilo očigledno da se SBF nečim kocka. Bio je rado viđen gost u Washingtonu. U FTX su uložili — i sada sve izgubili — vrhovi finansijskih elita, Dan Loeb i Third Point, BlackRock, Sequoia Capital; pa investicioni odeljak Samsunga; pa penzioni fond prosvetnih radnika Ontaria; pa čuveni sportisti Tom Brady i Steph Curry. I naravno SoftBank. Masayoshi Son je tu pukao još 100 miliona dolara.

Svi oni, očigledno, nisu znali o čemu se ovde radi. Koliko je na strani samog FTX-a i SBF-a bilo nerazumevanja a koliko svesne prevare videćemo u narednom periodu. Ali za sada sve ovo ukazuje na kriminal.

Tu imamo važan momenat: čovek sedi u šorcu sa Blairom i Clintonom. Ili, u brojkama, Sam Bankman-Fried je sa 40 miliona dolara u poslednjem izbornom ciklusu bio drugi najveći donator američkih Demokrata, odmah posle Sorosa. I obećao je još, čak do cele milijarde dolara za izbore 2024. godine:

Možda je za kolateral koristio svoj kripto token, ali je zato ulagao u drugu vrstu osiguranja — u političko.

Ne verujem da ga to sada može spasiti. Političari mu duguju, ali i on je ostao dužan mnogima; a od te obećane milijarde svakako neće biti ništa. Istraga je u toku i u sudskom procesu će isplivati nešto detalja o tome koliki je bio stepen njegovog nemara, a kakve su bile namere. Pratićemo.