Terra i Luna

Stablecoins su kripto valute koje svoju vrednost vezuju za dolar. Umesto da menjaju vrednost svaki čas kao bitcoin i drugi, stablecoins uvek vrede jedan dolar.

Ovo se citira kao uspeh u evoluciji kripto pokreta, mada je po meni stablecoins poštenije tretirati kao pokazatelj neuspeha. Setite se, jedan bitan argument za bitcoin bio je: dok centrane banke štampaju kad hoće i koliko hoće, količina bitcoina je ograničena. Zato se bitcoin ne može obezvredeti, on je bolji, stabilniji i pouzdaniji.

Centralne banke stvarno štampaju kad hoće i koliko hoće i prošle godine su preterale. Ali upravo je ta mogućnost štampanja izvor stabilnosti njihovih valuta. Dolar ili evro su izuzetno predvidivi u odnosu na potrošačke cene. Godišnje padnu 1-2% u odnosu na cene, jer to je inflacija koju ciljaju. Jednom u 30 godina se dogodi da padnu za ovih sadašnjih 8-10% godišnje.

Lako je centralnim bankama naći mane; to su državne institucije sa mnogo para. Ali što se tiče samih valuta, one za sada nude nešto najstabilnije što imamo. Svakako stabilnije od kripta.

Pojavom stablecoinsa, kripto pokret je to priznao. Kripto valute su za deset godina prešle put od „bolji smo od dolara“, do „vezaćemo našu kripto valutu za dolar“. Da se to ne izgubi iz vida, napravio sam mim:

Ali dobro. Stablecoins su sada tu i u principu mogu biti korisni. Ako ćete nešto raditi sa kripto valutama, ako ćete razvijati neki finansijski sistem na njima, uzimati ili davati kredite u kripto mreži, korisno je imati stabilnu kripto valutu. Računate u dolarima, a radite u kriptu.

Najveći takav stablecoin je tether. Tether je vezan za dolar i uvek vredi toliko. To je lako deklarisati, kao što je Avramoviću bilo lako reći da dinar vredi marku, ali teško sprovesti da traje. Kako se taj paritet tethera sa dolarom održava?

Da biste održali paritet dve valute — između dolara i tethera, ili između marke i dinara — morate imati neki mehanizam pokrića. I stvarno, stablecoins rade na istom principu na kojem radi fiksni kurs.

Osnivač tethera je napravio kripto valutu i nekako uspeo da je proda za dolare. Ali u sledećem koraku on svaki dolar koji je uzeo prodajom tethera mora čuvati. Osnivač tethera ne sme:

1. emitovati nove tethere, osim tako što ih nekome proda za dolare

2. trošiti dolare koji je dobio prodajom tethera

Da bi tether zadržao vrednost, kupci tethera moraju biti sigurni da u svakom trenutku mogu za svoj jedan tether dobiti jedan dolar. Da bi u to bili sigurni, dolara u sefu osnivača mora biti koliko i tethera na tržištu. I ako su kupci tethera sigurni da tih dolara ima, onda ih neće ni tražiti. Sve je mirno.

Ipak, ako ste osnivač tethera, toliki novac na kojem sedite možda počne da vas žulja. Možda poželite da ga malo bolje upotrebite. Osnivač je kompanija iz Hong Konga sa nazivom Tether, Ltd. Tethera na tržištu ima u vrednosti od 80 milijardi dolara, što znači da Tether, Ltd. negde u rezervi drži toliko novca. Najsigurnije bi bilo da oni taj novac drže u kešu, ili u kratkoročnim obveznicama države SAD — sigurnim i likvidnim hartijama koje se u svakom trenutku mogu prodati za dolare.

Međutim, keš i takve obveznice donose samo sitan prinos. Ako imate 80 milijardi dolara, onda vam pada na pamet da deo njih uložite u nešto sa većim prinosom, a to znači nešto rizičnije. Tether Ltd. nije baš transparentan, on nema neku zakonsku ili regulatornu obavezu da prikazuje kako drži rezerve, pa su ljudi počeli da se pitaju šta oni sa parama rade. Počelo je da se šuška da je Tether, Ltd. dolarima iz rezerve kupio druge kripto valute; da su umesto sigurnoj američkoj državi pozajmili sumnjivim kineskim građevinarima koji plaćaju veću kamatu ali su sada počeli da propadaju; i uglavnom, da firma sada nema baš puno dolarsko pokriće za sav emitovani tether. Sve to vreme Tether, Ltd. odbija da prikaže svoje bilanse i netransparentnost je rodila sumnju da oni tu nešto kriju.

Pojavili su se i špekekulanti, short-selleri koji se klade na propast tethera kao što se Soroš nekada kladio na propast britanske funte (i bio u pravu i obogatio). Short-selleri pozajme tether i odmah ga prodaju, sa idejom da dug u tetheru vrate kad mu vrednost padne ispod garantovanog dolara. Tada će tethere za razduživanje kupiti jeftinije nego što su ih prodali sada.

Tether se, međutim, dobro drži, čak i u ovom opštem kripto metežu. Ako vi uredno držite rezerve, onda vam nikakvi špekulanti ne mogu oboriti valutu. Zato se nismo uznemirili prilikom mini panike oko kursa dinara u martu i zato za sada Tether ipak izgleda čvrsto. Možda se ipak nisu previše kockali sa rezervama.

Sa Tetherom se, dakle, ništa nije desilo i on je za sada svetao primer. Ali je sve ovo i uvod u drugi i tamniji primer, u jedan noviji i alternativni oblik stablecoina. To su algoritamski stablecoins — eksces kripto optimizma ravan pojavi i milionskoj vrednosti NFTs.

---

TerraUSD, ili samo Terra, je takav algoritamski stablecoin. Ona takođe po dizajnu vredi jedan dolar. Ali za razliku od Tethera, osnivač Terre — firma Terra Form koju vodi Korejanac iz Singapura — uopšte i ne tvrdi da je ona pokrivena dolarima.

Terra ima drugačiju ideju. Ona vredi jedan dolar, ali je pokrivena kripto valutom koja se zove Luna. Ako imate jednu Terru, niko vam ne garantuje da je možete prodati za jedan dolar. Umesto toga, možete je prodati za Lunu u vrednosti od jednog dolara.

Luna je kao i svaka druga kripto valuta. Može vredeti danas dolar, sutra dvadeset, a sledeće nedelje pasti na dva centa. Međutim, za jednu Terru uvek možete dobiti onu količinu Luna koja u tom trenutku vredi jedan dolar. Taj deo vam garantuje firma osnivač; Lune dobijate od njih jer ih oni emituju.

To je algoritamski stablecoin. Obećavate kurs Terre 1:1 prema dolaru, ali ne pokrivate je dolarom. Nemate nikakve rezerve u dolarima. Pokrivate je kripto valutom Lunom koju ste takođe sami izmislili.

Kao korisnik, ako imate Terru u vašem kripto novčaniku, ne morate nju prodavati za Lunu, pa Lunu za dolar. Terru možete prodati i direktno za dolare bilo kome.

Na tržištu vam niko ne garantuje da će otkupiti vašu Terru za dolar 1:1, ali algoritam pomaže. Recimo da Terru na slobodnom tržištu ne možete prodati za ceo dolar, nego vam nude manje. Imate 100 Terra i neko vam nudi 90 dolara za njih.

Šta onda radite? Zamenite Terru za Lunu i dobijete Lunu u vrednosti od 100 dolara. Ako Luna na tržištu košta $100, što je do nedavno bio slučaj, onda za 100 Terra dobijete 1 Lunu, koju odmah možete prodati za $100. Ako Luna padne na recimo $50, za 100 Terra dobijete 2 Lune, koje opet možete prodati za $100 dolara. Ako Luna padne na $10, za 100 Terra od osnivača dobijate 10 Luna, što je opet $100. Luna može pasti ili porasti na bilo šta, vi u svakom slučaju dobijate 100 dolara vrednosti Lune za vaših 100 Terra.

Pošto to možete uraditi, onda nema smisla da neko nudi manje od dolara za Terru. Ako Terra stvarno košta manje od dolara, onda se ne isplati prodavati ih nego ih treba kupiti za dolare, pa zameniti za Lune, a onda Lune prodati za dolare. Ako možete kupiti 100 Terra za 90 dolara, onda ste zaradili — jer 100 Terra uvek možete kod osnivača zameniti za onoliko Luna koliko je 100 dolara; a onda na tržištu prodati te Lune za 100 dolara. I ta mogućnost uvek usmerava kurs Terre na 1:1 sa dolarom.

Ako mislite da je ovo genijalna šema, onda ste u dobrom društvu kripto entuzijazista koji su ukupnu vrednost Lune podigli na 40 milijardi dolara. Toliko je sva Luna vredela na tržištu do pre neki dan.

Ali ako vam sve ovo deluje nekako sumnjivo, nekako šuplje — onda ste uboli suštinu.

Cela šema počiva na jednoj neizrečenoj pretpostavci — da će Luna uvek imati neku vrednost. Sve je ovo održivo dok Luna ima nekakvu, bilo kakvu vrednost. Ako vrednost Lune padne na nešto vrlo sitno, opet ćete jednu Terru moći da prodate za neku veliku količinu Lune, a onda tu Lunu za jedan dolar. Mehanizam radi.

Ali ako vrednost Lune padne na nulu, onda vam ni hiljade milijardi Lune ništa neće pomoći, jer sve te Lune opet vrede nula. I sve se ovo onda pretvara u jedno veliko ništa.

I ovih dana je ljudima kliknulo da je to tako.

Kripto scenu nije lako pratiti jer oni govore opskurnim jezikom. Kada probate da vidite šta iza nečega stoji, naiđete na komplikovana objašnjenja i novonastale termine (počev od samog “algoritamskog” stablecoina) i tu je lako izgubiti se u detaljima i ne videti suštinu. Ako pogledate Twitter nizove kojima osnivač Terre objašnjava šta se desilo i kako će to srediti, videćete sve i razumeti malo — ali nećete videti ključnu stvar, da je ceo sistem izgrađen na opkladi da će kripto valuta Luna uvek imati neku vrednost. A kripto valute nemaju intrinsičnu vrednost — one nisu plemeniti metali, niti iza njih stoji državni monopol sile.

Terra-Luna je trebalo da imaju vrednost jer se njihovim držanjem može zaraditi. Kroz “staking” mehanizam (još jedan kripto termin, ali za naše svrhe to je suštinski nagrada za držanje valute), mogli ste od Terre zaraditi 19.5% kamate godišnje. Od Lune ste mogli zaraditi i kroz porast njene vrednosti, jer je teorija bila da će ceo sistem nastaviti da raste. Kao i kod svakog kripta, navodno će valuta ili protokol u budućnosti uspeti da uradi ovo ili ono, što u principu jeste moguće, ali u to uopšte nismo sigurni. Imamo samo nadu u dalji rast tog konkretnog sistema. A kada nada u dalji rast postane vaš bazični argument za vrednost, dobili ste piramidalnu šemu.

Ljudi zaboravljaju da piramidalne šeme uvek imaju neku priču koja ih održava. Niko ne pokrene piramidalnu šemu i to nazove tako. Ni štediše Jezde i Dafine nisu njima dale pare čim su videle kamatu, već je postojala neka teorija zašto Jugoskandik i Dafiment dobro plaćaju. Za Jezdu se govorilo da trguje naftom i oružjem, tako okreće novac koji mu poverite i zato plaća visoke kamate. Kada je Dafina uhvaćena na granici rekla je da putuje jer po svetu ima 25 kompanija koje okreću novac za štediše njene banke. Neke su priče sofistikovanije od drugih, ali nemojte misliti da nekome u logou firme piše “piramidalna šema”. Nije izvesno ni da sami osnivači, bar u početku, razmišljaju tako.

Terra je ovih dana počela da na tržištu pada ispod jednog dolara. Ljudi nisu mogli da je prodaju za dolar po kursu 1:1. Onda su, prema mehanizmu, počeli da menjaju svoje Terre u Lune, da bi Lunama kupili dolare u tolikoj vrednosti.

Međutim, Luna je takođe počela da gubi svoju tržišnu vrednost prema dolaru, upravo zato što su ljudi menjali Terre u Lune, a Lune u dolare. Što je više Luna gubila vrednost prema dolaru, to je bilo potrebno emitovati više Luna za svaku Terru koja se menja. Ali to je značilo štampanje sve više Luna (jer su ih ljudi tražili za svoje Terre), a što ih je štampano više to je Luna dalje padala prema dolaru.

I to sve odjednom, vrtoglavom brzinom. Ovo je vrednost Lune prema dolaru:

Ljudi koji su mislili da je šema genijalna i algoritamski stablecoins budućnost, držali su mnogo Luna. I njih ima mnogo. Ovo su veliki biznisi. Luna je vredela 40 milijardi dolara — sve dok sada u četvrtak nije počela da vredi nula. Na forumima se javlja mnogo očajnih vlasnika koji su očigledno mnogo svoje imovine držali u Terri i Luni.

U ovom trenutku blockchain Terre-Lune je zaustavljen i valuta je mrtva.