Zlato je samo primarni novac. To znači da centralna banka kada odštampa novčanicu kaže ona vam nosi pravo na gram zlata. Sve drugo radi isto.
Kao što sada NBS praktično kaže da svakih 117 dinara vredi jedan evro. Sve vreme operišemo dinarima na računima i novčanicma, ali znamo da se uvek može zameniti za evro po istoj sumi.
Ili kao Zimbabve, operišemo tokenima, ali znamo da na kraju lanca postoji centralna banka koja će nam token otkupiti za gram zlata.
Da, ustvari papirni dinar nije ništa apstraktnij od komada zlata. Novac na računu je podjednako različit od papirnog dinara i od zlatnika, a ako imamo poverenje u konverziju onda nema nikakvih problema ni u jednom ni u drugom slučaju.
Svaki tekst nova prespektiva na stvari, makar za mene:) sve pohvale.
Kod zlata jednu stvar ne razumem (a da sam svestan toga🙂): njegova količina na tržištu i njen rast ima neke svoje limite (stvar količine u prirodi, tehnologije vađenja i prerade... ) koji nisu u vezi sa količinom dobara i usluga na tržištu, kako bi zlato moglo da isprati rast privrede (i da li uopšte to mora/treba).
Količina zlata raste dosta stabilno, oko 2% godišnje. To je dovoljno da pokrije ekonomski rast, ili je malo niže od toga, kako gde. Zato je u vreme zlatnog standarda blaga deflacija bila normalno stanje, stvari su sa tehnološkim raslom postajale jeftinije prema zlatu. Takva blaga i očekivana deflacija nije problem, problem je kada nastupi neko naglo povlačenje novca.
Ovde je problem što svaka zemlja treba da ima pokriće u zlatu, a privredni rast se od zemlje do zemlje razlikuje. Čerčil je to probao 1925. godine i napravio depresiju i nezaposlenost i desetogodišnji britanskih štrajk sindikata. To je bio i jedan od razloga da ga posle II sv. rata rata ne izaberu za premijera.
A uz to, imam pitanje: po Vašem predlogu, više ne bi postojale rezervne valute, nego bi se direktno kreirale zlatne rezerve?
Jeste, posle Prvog svetskog rata su se pravila izgubila pa su ti pokušaji stvorili Veliku depresiju. Mora se ima koordinisani sistem kakav je postojao pre toga.
Zato i ne bih rekao da je ovo moj predlog, jer tako nešto više nije realno. Ranije se to moglo, države su bile male (trošile su malo), nisu vodile razne svoje domaće politike, a sa druge strane razumelo se da je novac vezan za zlato i sledila se ta disciplina.
Sada je teško, evrozona je sličan primer. Teško je imati jedinstvenu valutu ako imate različite zemlje i svaka vodi svoju politiku. Države prve neće na to pristati, jer ih ograničava. Ali recimo da neka od njih to uradi i veže se za zlato; da se dolar i evro pokvare, a Kina ne popravi; ta valuta pokrivena zlatom može postati popularna. Postoji takav scenario, iako ne kažem da je mnogo verovatan.
Pitanje o valuti - postojale bi rezervne valute jer nema smisla stalno fizički prenositi zlato. Ali ako je ta valuta vezana za zlato onda je pravi novac ipak zlato.
Ja bih to laicki sumirao ovako- Taj, da ga nazovemo fiksni kurs, je jedna od retkih stvari koja ogranicava vlasti u svetu danas, i samim tim je jako, jako bitna i pozitivna stvar. Ogranicavanje monetarne politike centralnih vlasti je jedna od najbitnijih stvari za slobodu gradjana nad kojima te centralne vlasti vladaju, u sustini. Pretpostavljam da je Centralna Banka Argentine pojam za uzas uzasa po tom pitanju, plus i istorijski krive period kvazi-fiksnog kursa, tj kvazi currency board-a, za svoj ekonomski haos, tako da im i to dodatno otezava razumevanje problema. Iz anarho-kapitalistickog ugla- Potpuna i apsolutna sloboda u monetarnoj politici centralne vlasti je po opasnosti za gradjane tu negde na nivou monopola oruzane sile. Za vecinu ljudi (skoro sve) iz razvijenih zemalja koji su kulturoloski i navikli na taj monopol oruzane sile i ne dovode ga u pitanje je jos i gora opasnost. Davati centralnim vlastima potpunu apsolutnu slobodu u monetarnoj politici se redovno i redovno pokazuje kao jako, jako losa stvar.
Tj. i samo postojanje centralnih banaka je tu problem, jer su one i stvorene da bi vlasti imale slobodu da vode monetarnu politiku. Idealno bi bilo da centralne banke ne postoje, da imamo samo currency boardove, ali to je nemoguce u modernom svetu. Ali svaka stvar koja ogranicava vodjenje monetarne politike centralnih vlasti je generalno gledano, na duze staze, za gradjanje dobra stvar.
Čitam i mislim se - samo još da smislimo kako uplatiti 100 grama zlata na devizni račun. I onda stižem do Zimbabvea :).
Zlato je samo primarni novac. To znači da centralna banka kada odštampa novčanicu kaže ona vam nosi pravo na gram zlata. Sve drugo radi isto.
Kao što sada NBS praktično kaže da svakih 117 dinara vredi jedan evro. Sve vreme operišemo dinarima na računima i novčanicma, ali znamo da se uvek može zameniti za evro po istoj sumi.
Ili kao Zimbabve, operišemo tokenima, ali znamo da na kraju lanca postoji centralna banka koja će nam token otkupiti za gram zlata.
Da, ustvari papirni dinar nije ništa apstraktnij od komada zlata. Novac na računu je podjednako različit od papirnog dinara i od zlatnika, a ako imamo poverenje u konverziju onda nema nikakvih problema ni u jednom ni u drugom slučaju.
Da, neko poverenje uvek igra ulogu. Ili da je papir pokriven zlatom, ili ako nema pokrića da CB neće napraviti inflaciju.
Svaki tekst nova prespektiva na stvari, makar za mene:) sve pohvale.
Kod zlata jednu stvar ne razumem (a da sam svestan toga🙂): njegova količina na tržištu i njen rast ima neke svoje limite (stvar količine u prirodi, tehnologije vađenja i prerade... ) koji nisu u vezi sa količinom dobara i usluga na tržištu, kako bi zlato moglo da isprati rast privrede (i da li uopšte to mora/treba).
Količina zlata raste dosta stabilno, oko 2% godišnje. To je dovoljno da pokrije ekonomski rast, ili je malo niže od toga, kako gde. Zato je u vreme zlatnog standarda blaga deflacija bila normalno stanje, stvari su sa tehnološkim raslom postajale jeftinije prema zlatu. Takva blaga i očekivana deflacija nije problem, problem je kada nastupi neko naglo povlačenje novca.
Ovde je problem što svaka zemlja treba da ima pokriće u zlatu, a privredni rast se od zemlje do zemlje razlikuje. Čerčil je to probao 1925. godine i napravio depresiju i nezaposlenost i desetogodišnji britanskih štrajk sindikata. To je bio i jedan od razloga da ga posle II sv. rata rata ne izaberu za premijera.
A uz to, imam pitanje: po Vašem predlogu, više ne bi postojale rezervne valute, nego bi se direktno kreirale zlatne rezerve?
Draga Dano,
Jeste, posle Prvog svetskog rata su se pravila izgubila pa su ti pokušaji stvorili Veliku depresiju. Mora se ima koordinisani sistem kakav je postojao pre toga.
Zato i ne bih rekao da je ovo moj predlog, jer tako nešto više nije realno. Ranije se to moglo, države su bile male (trošile su malo), nisu vodile razne svoje domaće politike, a sa druge strane razumelo se da je novac vezan za zlato i sledila se ta disciplina.
Sada je teško, evrozona je sličan primer. Teško je imati jedinstvenu valutu ako imate različite zemlje i svaka vodi svoju politiku. Države prve neće na to pristati, jer ih ograničava. Ali recimo da neka od njih to uradi i veže se za zlato; da se dolar i evro pokvare, a Kina ne popravi; ta valuta pokrivena zlatom može postati popularna. Postoji takav scenario, iako ne kažem da je mnogo verovatan.
Pitanje o valuti - postojale bi rezervne valute jer nema smisla stalno fizički prenositi zlato. Ali ako je ta valuta vezana za zlato onda je pravi novac ipak zlato.
Ja bih to laicki sumirao ovako- Taj, da ga nazovemo fiksni kurs, je jedna od retkih stvari koja ogranicava vlasti u svetu danas, i samim tim je jako, jako bitna i pozitivna stvar. Ogranicavanje monetarne politike centralnih vlasti je jedna od najbitnijih stvari za slobodu gradjana nad kojima te centralne vlasti vladaju, u sustini. Pretpostavljam da je Centralna Banka Argentine pojam za uzas uzasa po tom pitanju, plus i istorijski krive period kvazi-fiksnog kursa, tj kvazi currency board-a, za svoj ekonomski haos, tako da im i to dodatno otezava razumevanje problema. Iz anarho-kapitalistickog ugla- Potpuna i apsolutna sloboda u monetarnoj politici centralne vlasti je po opasnosti za gradjane tu negde na nivou monopola oruzane sile. Za vecinu ljudi (skoro sve) iz razvijenih zemalja koji su kulturoloski i navikli na taj monopol oruzane sile i ne dovode ga u pitanje je jos i gora opasnost. Davati centralnim vlastima potpunu apsolutnu slobodu u monetarnoj politici se redovno i redovno pokazuje kao jako, jako losa stvar.
Tj. i samo postojanje centralnih banaka je tu problem, jer su one i stvorene da bi vlasti imale slobodu da vode monetarnu politiku. Idealno bi bilo da centralne banke ne postoje, da imamo samo currency boardove, ali to je nemoguce u modernom svetu. Ali svaka stvar koja ogranicava vodjenje monetarne politike centralnih vlasti je generalno gledano, na duze staze, za gradjanje dobra stvar.
Kao da je Milton Friedman pisao!
Hvala :)