Da se ipak vratimo na zlato?

Novac ima bar tri odvojene uloge. On je:

1. sredstvo plaćanja

2. merilo vrednosti

3. čuvar vrednosti

I više od toga, novac se definiše ovim ulogama. Šta ove uloge vrši, to je novac.

Na primer, ako gledate prvu funkciju, sredstvo plaćanja, novac je u Srbiji dinar. Njime plaćamo.

Ali kao merilo vrednosti, dinar nije glavni. Za sve što vredi više od 100 evra, merilo vrednosti je evro. Čak i za državu (“100 evra pomoći”, “biće plate 1,000 evra”, itd.), evro je merilo vrednosti.

Ni kao čuvar vrednosti dinar nije glavni. Dinarska štednja se stalno više isplati od štednje u evrima, ali ljudi uporno idu u evro.

Prema dva od tri kriterijuma, pravi novac Srbije je evro. Ni kao sredstvo plaćanja se dinar ne bi održao da to nije državni mandat.

Na svetskom tržištu sada je glavni novac dolar, u svakom od tri smisla: za plaćanje, kao merilo, i za čuvanje vrednosti. Svetska tržišta, uključujući države koje u njima učestvuju, biraju dolar za sve tri uloge.

Dedolarizacija koja se ovih dana odvija uglavnom dolazi od strane država. Države su inicijatori, ne tržišta. Kina i Rusija trguju u juanima, Saudijska Arabija prodaje Kini naftu za juane, BRICS prete da će koristiti druge valute. Ne radi se o velikoj i spontanoj pobuni odozdo — da firme negde u Argentini traže plaćanja u juanima, da ljudi po svetu zatvaraju svoje dolarske račune — već o političkoj inicijativi država odozgo.