Dolar i juan

Pažnja, pažnja:

Od 2021. godine, pod vođstvom Si Đingpingove Misli o socijalizmu sa kineskim karakteristikama za novo doba, Narodna banka Kine odlučno sprovodi odluke i aranžmane Centralnog komiteta Komunističke partije Kine i Državnog saveta i potpuno, verno i sveobuhvatno primenjuje novu filozofiju razvoja. Narodna banka Kine obavezala se na reformu i otvaranje na uzajamnu korist, i postepeno i pažljivo promoviše međunarodnu upotrebu renminbija, pristupajući tome tržišno orijentisano i ostavljajući izbor preduzećima, kako bi pružla snažnu podršku glatkom funkcionisanju realne privrede. Indikatori funkcija renminbija kao valute za međunarodna plaćanja, investiranje i finansiranje, rezervne valute i valute za formiranje cena, generalno pokazuju poboljšanje performansi.

Sledi 80 strana brojki, grafika i složenih rečenica, sve takvih potpunih, vernih i sveobuhvatnih na uzajamnu korist. To je zvanični dokument kojim Narodna banka Kine oglašava ambiciju da od juana napravi novi dolar: međunarodnu valutu za plaćanja, formiranje cena, finansiranje, devizne rezerve i sve to.  

Sadržaj dokumenta je u redu. Stil odaje problem.

Kina je sada druga najveća svetska privreda, najveći globalni trgovac, njeno međunarodno prisustvo je ozbiljno i u svetu ima dobar prijem. Po svim kriterijumima, njena valuta bi trebalo da bude mnogo važnija.

Ipak, sva ova retorika o mudrom lideru, odlučnim koracima i socijalizmu sa kineskim karakteristikama otkriva zašto se to neće tako lako dogoditi. Juan ima nedostatke koji proizlaze iz same prirode kineskog sistema. Ali pre nego što se vratimo na šanse za juan, da vidimo šta valutna dominacija uopšte znači.

Danas je glavna svetska valuta dolar. Daleko ispod njega je evro, onda opet nekoliko praznih mesta, pa svi ostali: funta, franak, jen, juan.

U čemu tačno dolar dominira?

Prvo, u međunarodnoj trgovini. Danas će firme iz nekih trećih zemalja, daleko od Amerike, svoju međusobnu trgovinu većinom fakturisati i naplatiti u dolarima. Dolar je svima jasan kao merilo vrednosti i stabilan je kao čuvar vrednosti.

Zbog razvijene finansijske infrastrukture, bankama tih uvoznika i izvoznika iz raznih zemalja, dolar je zgodan za transakcije. Dolari se lako menjaju jer iza njih stoji likvidan finansijski sistem.

Pitajte u banci ili menjačnici za kurseve manjih valuta za dinare — leja ili forinte, recimo. Razlike između kupovnog i prodajnog kursa su za njih mnogo veće nego za evro ili dolar. Isti taj princip važi po celom svetu, za sve sporedne valute. Tržišta su ograničena, provizije velike i zato se samo mali broj valuta menja direktno jedna za drugu. Jeftinije je da se obe razmene za neku od glavnih valuta — kod nas za evro, ali u svetu pre svih za dolar.

Zbog širine i dubine te finansijske mreže, dolar dominira i u finansiranju. Ovde u regionu se uglavnom zadužujemo u evrima, ali kod ostalog međunarodnog finansiranja, javnog i privatnog, dominira dolar. Čak je i Srbija nedavno izdala dolarske obveznice, pa onda kroz dodatnu hedžing transkaciju to zaduženje izmenila tako da joj kamatni rizik bude u evrima, vezan za euribor. Probajte da takav niz transakcija uradite sa neke druge dve valute.

Onda, dolar je merilo vrednosti na međunarodnim robnim berzama. Cena nafte ide u dolarima, baš kao što količina ide u američkim barelima.

I tu su devizne rezerve. Države u njima i dalje drže pre svega dolar, zatim evro, zlato i onda sve drugo.