Osvrt i najava
U Srbiji traje neka vrsta mentalnog vanrednog stanja. Dva zločina donela su tugu, zabrinutost i anksioznost.
Mnoge stvari koje ovde nisu dobre — rialiti programi, kriminal, vaspitanje — verovatno nemaju stvarnu vezu sa zločinima, naročito sa onim u Osnovnoj školi Ribnikar. Ipak, ako i nemaju neposredne veze, možda ova nelagodna i napeta situacija jeste prilika da se pokrenu neke promene. Ja nisam siguran kakve i sve što imam da ponudim je jedno kratko preispitivanje.
Da li treba zabraniti rialiti programe? Nekad sam mislio da je daljinski upravljač dovoljna mera. Kanal se može promeniti, a roditelji ga mogu blokirati za decu. Sada mislim da se može uraditi više.
Ili, kako regulisati sportske kladionice? Njih sam do nedavno video kao svaki drugi biznis s jedne strane, a slobodan izbor ljudi koji vole da bacaju pare sa druge. Ali sada mislim da je postalo čudno i zabrinjavajuće da sportske kladionice ovako dominiraju okruženjem u kojem živimo. U Beogradu ih ima na stotine, ali su još uočljivije u manjim gradovima po Srbiji. Nekada je centralno mesto svakog takvog mesta zauzimala crkva, kasnije robna kuća, a danas kladionica.
U praksi se izbor ne svodi na nešto dozvoliti ili zabraniti, već je pitanje dozvoliti koliko, gde i pod kakvim uslovima. Za kladionice postoje neka pravila minimalne udaljenosti od škola i sada je prilika da se to menja. Treba ih udaljiti još — i ne samo od škola nego od svih nas. U Americi mesta za kockanje retko gde mogu da postoje.
Zabrane ne idu lako, niti stvari koje pominjem treba zabranjivati. Ali mere kao što su propisivanje lokacije ili vremena prikazivanja jesu signal da neka vrsta ponašanja, iako legalna, nije društveno odobrena.
Šta je sa političkom scenom?
Retko ovde komentarišem domaću politiku jer je i ne pratim detaljno, a opet toga svuda ima. Pisani mediji u skoro svemu što se dešava prvo vide politički aspekt, a po meni je on manje važan nego što se misli.
Nije ni previše zanimljiv. Moja teorija vlasti je teorija “stacionarnog bandita” koju je jedan ekonomista davno predložio. U anarhiji vas pljačka svaki bandit koji naiđe. To ne valja ni za koga, jer kad svako može da vas opljačka onda ništa nećete ni proizvoditi. Međutim, kada jedan bandit uspostavi vlast, kada se stacionira tu, on vas tretira bolje. On vas štiti od drugih bandita i želi da preživite, napredujete i proizvodite najviše što možete, tako da vas on može redovno pljačkati. Taj stacionarni bandit je država.
Kada tako posmatrate državu, onda nemate nikakvih iluzija šta vlast od vas hoće. Sadašnja vlast u Srbiji dosta dobro igra ulogu stacionarnog bandita u smislu da:
Omogućava solidan ekonomski rast.
Održava, recimo, makroekonomsku stabilnost, pa nismo ni Turska ni Argentina iz prethodnog teksta. To joj, zajedno sa političkim balansiranjem, unutrašnjim i spoljašnjim, kontrolom medija, itd. omogućava da se dugo održi na vlasti.
Sve to koristi da sebi u privatne džepove kanališe plen.
Mislim da ljudi to uglavnom razumeju ali prihvataju. Jedan razlog zašto opozicija do sada nije uspevala je što nikog nije ubedila da će dobro raditi ovu prvu tačku. Mene svakako nisu, jer kada uopšte kritikuju vlast idejno i sistemski, oni to čine s pozicije levice. To bude protivljenje nekoj privatizaciji, ili fiksnom kursu, ili nedovoljnoj potrošnji za nekoga, a ovih dana brinu da EPS slučajno ne postane akcionarsko društvo.
Veći deo vremena, međutim, skoncentrisani su na drugu tačku, na argument da će oni, kada postanu stacionarni bandit, biti bolji ljudi, da neće biti tako bahati i tako mnogo krasti. Verovatno su u pravu. Sledeći bandit se mora bolje ponašati, neće rušiti tuđe zgrade i verovatno neće imati paramilitarne navijačke grupe.
Dakle, ni od opozicije kao sledećeg stacionarnog bandita ja ne očekujem previše jer ga se pribojavam ideološki — vidi tačku 1 iznad. Tu ima mnogo ljudi koji s pravom dižu moralnu galamu, ali ne pokazuju neki ekonomsko-političko-idejni kapacitet.
Međutim, postoji neka granica koju stacionarni bandit pređe kada postane previše bezobrazan, bez obzira na politiku koju vodi. To ne mora da bude samo korupcija, jer politika je više od ekonomije. Kada vidite sada već čuvenu sliku koju je objavila Ana Brnabić, na kojoj im je par dana posle tragedije nešto smešno, jasno je s kim imate posla i pitanja da li je onaj sa slike izbalansirao budžet i kakav će biti BDP padaju u drugi plan. Nije slika jedina ni najvažnija stvar, ali jeste jedan upečatljiv signal. Idejno je opozicija rizik, ali Vučićeva vlast se neće upristojiti i zato je treba menjati.
Nazad na redovnije teme. Naš sledeći gostujući autor je Milan M. Ćirković.
Ja njega smatram najvećim savremenim srpskim prosvetiteljem jer dosledno nastupa sa pozicija nauke, racionalnosti i liberalizma. Radi se o izvanrednom intelektu, čoveku koji je doktorirao fiziku u Njujorku i do dan danas se bavi naučnim istraživanjem, ali je takođe erudita i polimat — ima ogromno znanje u nizu različitih oblasti i pisac je velikog broja knjiga, eseja i komentara na naučne i društvene teme.
Ćirkovića, povrh svega, od drugih izdvaja i hrabrost da jasno kaže šta misli. To je u današnje vreme, gde se i u slobodnom svetu intelektualci osvrću oko sebe pre nego što nešto izuste, izuzetno retka i vredna osobina. Njegov tekst stiže uskoro.
Jao Slavisa, moram da priznam da je ovo prvi tvoj tekst koji sam procitao za 10 godina, a sa kojim se ne slazem bas toliko, oko regulacija kockanja i rijalitija :) Sto se tice kockanja u Americi, koje je bilo uglavnom zabranjeno, pa se sada posle 10 + godina priprema (citaj hapsenja i otimanja para od organizatora kocke po svetu i egzoticnim ostrvima, gde su isplivali oni koji su napravili dil sa drzavom oko reketa koji ce da placaju) konacno otvara, pa ce kod njih situacija 'na terenu' da bude slicnija ovoj kao kod nas, sa sve zabrinutoscu roditelja oko kockanja i dece. U sustini, kockanje (sportsko) je u Americi bilo prisutno uvek, samo sto je bilo nelegalno, osim u samo odredjenim mestima, kojih je bilo malo; a sada ce da bude legalno online verovatno svuda, svaka posebna drzava upravo sada, jedna po jedna, otvaraju legalnost tom trzistu. Nasa drzava je deo tog dila sa americkom vladom, gde su se konacno podelili sfere i 'uveli red u haosu', pa sada u Srbiji ne postoji slobodno trziste 'spolja', vec samo domaci organizatori kocke mogu da uzimaju pare od kockara. I tako ce biti sa svakom drzavom, kockanje je tek sada, posle decenija, cak i vekova, doslo na red za tu regulaciju i reket itd. Ali to je duga tema. Mada, zaista, u danasnjem svetu, gde online kockanje postaje legalno u Americi, gde isto postoji u Srbiji, u sustini je potpuno nebitna udaljenost kladionica od skole. Drzave su konacno sada pocele da uzimaju ogromne kolicine para iz tog biznisa, para koje idu u budzet, uspostavlja se ekvilibrijum izmedju tog reketa i stanja na terenu, kao i za svaki sektor, i tesko da ce tu biti nekih zabrana tu, sada kada je drzava osetila taj priliv novca.
Kocka u Srbiji je regulisana na taj nacin, mnogo vise nego ranije, da se, kao pretpostavljam kao i svuda danas, 1. Otme vise para za budzet nego ikada do sada 2. Obezbedi monopol domacim organizatorima kocke. Naravno, to je drzavi dobro jer te domace moze da reketira i kontrolise i na legalnom, i na nelegalno-licnom nivou. To cak nije ni neka posebno nasa stvar, ta legalizacija usluga poroka je i neka logicna posledica istorijskog razvoja u drustvu gde postoji drzavni monopol sile. Domaci privatnici traze pomoc od drzave da zatvori trziste 'spolja', uz odredjenu cenu i veci reket koji placaju drzavi za to. Sad, pitanje je od kolicine tog dodatnog reketa, u patoloskim drustvima sa ovakvom organizacijom, u krizi, to je los dil za te privatnike.
Sa druge strane, slazem se da je generalno i vlast i opozicija kod nas uzas uzasa. Ja kada slusam opozicione medije, kada slusam N1, meni dodje da odmah glasam za Vucica, a posto to necu ni u ludilu, onda niti gledam, niti slusam, ni jedan jedini nas medij. Svi su uzas uzasa. Vucic makar vodi najbolju monetarnu politiku u blizoj istoriji Srbije. Dobro, verovatno bi i ovi iz opozicije vodili slicnu politiku sada, iako cesto sada pljuju ovu monetarnu politiku, ali kada bi dosli na vlast verovatno bi im bilo receno da je to makar neka osnova osnove, i najbitnija stvar, i morali bi to da postuju. Bas kao sto kazes, makar nemamo te gluposti iz monetarnih politika Argentine, i sada Turske
Onako generalno, analiza politicko-drustvenog stanja kod nas je sledeca- Vlast pravi dilove sa nekim privatnicima, od kojih su mnogi stekli kapital i sa 'sumnjiv nacin'. Ti privatnici dobijaju povlasnjeniji polozaj na trzistu, ali takvi privatnici za uzvrat moraju da placaju veci reket, u vidu para i usluga. Svakim gradom u Srbiji vlada ta koalicija- moj izraz za njih je 'Kvazi-politicara, kvazi-pandura, i kvazi-krimosa', koji imaju neki zajednicki interes u vlasti, dok sa druge strane imamo opoziciju, koja je pokupila svoje stavove o svetu u 'Boy Scouts' organizaciji. Ti opozicionari uglavnom ili nisu radili na slobodnom trzistu, ili ako jesu, to su duboko regulisana trzista rada. Ti ljudi i generalno ne razumeju kako svet funkcionise, a posebno ne razumeju kako funkcionise drustvo u Srbiji, koja je bas patoloski oblik tog funkcionisanja sveta. Za pocetak, opozicija u Srbiji makar treba da se skoncentrise na poruke privatnom sektoru, da ce smanjiti rekete, kako formalne, tako i neformalne, a ne pricama o represivnim merama za 'prljav kapital', ali i da ce smanjiti povlastice pojedincima na slobodnom trzistu. Srbija je klasican primer drzave kojoj je tako ekstremno potrebna jos jaca kapitalisticka ideja, pa tek posle, kada zaradimo pare, da se koncentrisemo na neki veci moral. Ovo sto je opozicija u Srbiji zamislila, da se prica o moralu u blatu, tako se ne napreduje u drustvu. Prvo pare pa moral. Kada imas pare, imaces i vece mogucnosti da budes moralan. Opoziciona ideja, da se prica o moralu iz 2023-e u drustvu koje negde ima poslovne odnose izmedju ljudi koji lice i na feudalne odnose iz 17og veka, to se na srpskom zove- pogubljenost u vremenu i prostoru.
Ja iskreno ne znam sta bi za Srbiju bilo gore od ove opozicione ideje, da Srbija postane neo-socijalisticko-komunisticki bastion, gde su svi tako jako zabrinuti za drustveni moral, koga ce sveta i premudra Drzava da nabija u svim lokalnim zajednicama, skolama, institucijama i komsilucima. Cak i ova Vuciceva Srbija, koja je izrazito, ali izrazito patolosko drustvo, nije gora od toga.
I izvini na duzini posta :)
Poblem ove vlasti, ako gledamo poslovni i ekonomski ambijent, je što u nekim sferama ratuje sa privatnim kompanijama, pogotovu na polju medija i kablovskih operatera (MTS vs SBB, Premijer liga i sl.)
Što se malog biznisa tiče, ponovo se polako vraćaju neki parafiskalni nameti. Jedno vreme nismo imali da plaćamo ništa sem PDV-a i poreza na dobit, sad već imamo obaveznu članarinu za PKS kao i ekološku taksu. Takođe i dalje su na snazi arhaični NBS zakoni o deviznom plaćanju gde se svaki devizni priliv "odobrava" i sl. eFakture su možda korak u pravom smeru, ali kao i svaki državni softver trenutno su skroz bagovite i nestabilne.
Naravno, niko ne garantuje da bi ni opozicija nešto promenila na tom polju, niti je neka stranka ekpslicitno adresirala ove stvari.