Jimmy Carter

Jimmy Carter ima 98 godina i odustao je od daljeg lečenja.

Ovaj bivši američki predsednik (1976-1980) se u anketama redovno kotira kao jedan od najslabijih u američkoj istoriji. Posle samo jednog mandata izgubio je izbore od Reagana i od tada ga rutinski svrstavaju među najgore.

Nikad nisam shvatio zašto je to tako. On nije imao, kao Nixon ili Clinton, neku veliku aferu. Naprotiv, uvek je bio smatran časnim i skromnim čovekom. Posle isteka mandata vratio se u rodnu Džordžiju gde je živeo u svom gradiću. Tamo su ga zvali Mr. Jimmy i nedeljom je podučavao decu u crkvi (crkvena škola nedeljom je velika američka tradicija). Ostao je u istoj običnoj kući u kojoj je živeo pre nego što je 1962. ušao u Senat Džordžije. Ne postoji skoriji predsednik koji je posle mandata vodio skromniji i časniji život od Cartera.

Amerika je 1970-ih imala velike ekonomske krize, najveću inflaciju u svojoj istoriji i nespretne pokušaje da je spusti. Nixon je na rastuću inflaciju odgovorio ukidanjem poslednjih ostataka zlatnog standarda, a zatim i kontrolom cena. To je bila tromesečna kontrola svih cena i plata. Posle toga, ostala je kontrola cena benzina pa je Amerika 1970-ih imala nestašice i redove ispred benzinskih pumpi baš kao i Jugoslavija.

Ali sve je to započeo republikanac Nixon, nastavio republikanac Ford, a na kraju ukinuo demokrata Carter.

Umesto kontrole cena, Carter je uradio ono što bi uradio Milton Friedman — kojeg Nixon nije hteo da posluša (“Baš mene briga šta Milton Friedman kaže — on ne mora da izađe na izbore”). Za predsednika Feda je 1979. postavio Paula Volckera sa zadatkom da izgura izuzetno restriktivnu monetarnu politiku i slomi inflaciju.

Tadašnja inflacija, 13.5% na vrhu, bila je uporediva sa sadašnjom, a Volcker je u poslednjoj godini Carterovog mandata kamatnu stopu Feda podigao na čitavih 20%. Sada je, sa sličnom inflacijom, ta ista stopa 5%. Kamatna stopa od 20% donela je recesiju u izbornoj godini. Ima predsednika koji bi to radije odložili.