Efektivni altruizam

Neki milijarderi, kao Warren Buffett, ponašaju se skromno i ne troše puno novca. Buffet je odgajan u duhu kalvinizma, a upravo je o kalvinistima govorio Max Weber kada je tvrdio da je za kapitalizam najbolja protestantska etika marljivosti i štedljivosti. Zato Buffet i sa 90 godina vredno radi i već 60 godina živi u istoj, relativno skromnoj kući.

Sam Bankman-Fried, dojučerašnji milijarder, takođe se oblačio skromno, vozio staru Toyotu Corollu i spavao na improvizovanim vrećama, ali iz malo drugačijeg razloga. SBF je pripadnik, promoter i glavni finansijski sponzor pokreta koji se zove „efektivni altruizam“.

O efektivnom altruizmu se mnogo govorilo i pre kraha njegovog najvećeg sponzora. Ustvari, uspon FTX-a doneo je interesovanje javnosti za efektivni altruizam. Ideje koje su nekoliko godina kolale po akademskim krugovima, u poslednjih godinu ili dve dana dobile su mnogo prostora u medijima. Zato SBF gore na slici sedi sa Žizel.

Akademski rodonačelnik efektivnog altruizma je čuveni filozof Peter Singer, a najvidljiviji je mladi profesor filozofije sa Oxforda, Will MacAskill. Iste ideje su iz nekog razloga naročito popularne u delovima Silicijumske doline i sličnim tehno-urbanim krugovima. Drugi poznati sponzor je Dustin Moskowitz, jedan od nekolicine Zuckerbergovih drugara koji su osnovali Facebook.

O čemu se tu radi?

Efektivni altruizam kaže, očekivano, da treba biti altruista. Ali biti altruista po njima nije samo nešto lepo, već je to moralna obaveza.

Ako hodate i vidite dete koje se davi u nekoj reci, vi morate da mu priskočite u pomoć. Nije to pitanje dobre volje, već moralne (i u nekim slučajevima zakonske) obaveze.

Ali, kakva je razlika ako to dete nije pred vašim očima već negde u Africi? I ako se ne davi u reci, već sa određenom verovatnoćom umire od malarije? To što su okolnosti slučaja drugačije, što vam on nije tu pred očima, ne bi trebalo da promeni vašu moralnu kalkulaciju. I dalje imate obavezu da pomognete.

Koliko se tačno mora biti altruističan u praksi nije precizirano. Ali sigurno je da ogromna većina nas to mora biti više nego što jesmo sada. To je, prema efektivnim altruistima, naša moralna obaveza.

Poznato je da su mnogi pripadnici ovog pokreta stvarno nesebični i da mnogo daju u dobrotvorne svrhe. Neki daju 10% svojih prihoda i to se smatra minimumom. Drugi idu mnogo dalje. MacAskill, profesor na Oxfordu, deli stan sa cimerima, troši koliko mora i poklanja sav ostatak plate. Peter Singer je nedavno poklonio svoju nagradu od milion dolara. Među efektivnim altruistima možete naći i ljude koji su dali bubreg nepoznatom licu.

Druga stvar koju efektivni altruizam nalaže je da u tom altruizmu treba da budete efektivni; a to se postiže rigoroznom upotrebom razuma i znanja. Altruista ne sme sebi dozvoliti bilo šta, već mora za date resurse maksimizirati svoj uticaj na svet. Altruizam tako postaje matematički problem optimizacije.

Mnogi od nas ponekad pošalju SMS poruku za pomoć detetu kojem treba skupa operacija — od milion evra, recimo. To je u Srbiji sada uobičajen način pomaganja.

Međutim, racionalna računica kaže da se za istih milion evra može sačuvati mnogo više od tog jednog života. Mogu se kupiti mreže za komarce u Kongu, koje će sprečiti širenje malarije i tim putem spasti na stotine dečijih života. Bar jedna mreža se može kupiti za iznos samo vaše SMS poruke.

Možda vaša namera nije da pomažete decu u Kongu. Ali ako se bunite na taj način, sačeka vas argument da su svi životi jednaki i da nema racionalnog razloga stavljati jedne ispred drugih. Ako vidite da se dave i morate da birate, da li biste priskočili da spasete jedno dete iz Srbije ili njih deset iz Konga?

Pošto iza svega stoji racionalna optimizacija resursa, ovaj altruizam nije nužno asketizam. Sam Bankman-Fried je ušao među altruiste tako što je pre nekoliko godina upoznao MacAskilla i sa njim razgovarao kako je najbolje pomoći svetu. Za nekog takvog, zaključio je MacAskill, najbolji način je zaraditi mnogo novca a onda ga efektivno donirati. To je način da neko poput SBF-a maksimizira svoj altruistički uticaj. I to je jedan od logičkih nalaza efektivnog altruizma. Ako ste neko sa mnogo potencijala za zaradu, vaša moralna obaveza je da zaradite koliko god novca možete, a onda ga podelite.

U zbiru, dakle, efektivni altruizam nam kaže: 1) morate da budete altruistični; 2) morate svoj altruizam da optimizujete tako da se postigne maksimalni efekat.

Optimizacija u principu znači da se iz altruizma moraju izbaciti pristrasnosti i emocije. Altruizam koji imamo sada — ovaj obični, “neefektivni” — izvire ne iz razmišljanja i kalkulacije već iz naše intuicije, zdravog razuma i morala. To su sve proizvodi naše biološke i kulturne evolucije i zato su usmereni više na naše neposredno okruženje. To je jednostavan razlog zašto više brinemo o bliskim, vidljivim i lokalnim, a manje o apstraktnim i globalnim stvarima. Ali efektivni altruizam takav pristup smatra kratkovidim, pristrasnim i zato iracionalnim.

---

Problem sa efektivnim altruizmom je isti kao i problem sa svim racionalističkim teorijama ikada. Sve one krenu od nekih logičkih principa i nije ih lako pobiti na čisto racionalnim osnovama; jer je to njihov teren. Ali sve se na kraju zapetljaju u apstrakcije i krajnosti tako da od silne racionalnosti počnu da izgledaju glupo.

Evo dokle je u tome stigao efektivni altruizam.

Počeli su od principa da sve ljude treba tretirati jednako, ma gde da su. Otuda zaključak da je bolje intervenisati u siromašnim zemljama da bi se za iste pare spasilo više života. Ali to je samo izjednačavanje života u prostoru. Potrebno je i izjednačavanje kroz vreme. Šta je sa budućim ljudima?

Mi donekle i razmišjamo o sledećoj generaciji i zato brinemo o ekološkim problemima. Ali nema razloga ostati na samo sledećoj generaciji, ili onoj posle nje. Prema efektivnim altruistima, mi moramo jednako tretirati i generacije stotine godina, hiljade godina, i stotine hiljada godina posle nas. Sve hipotetičke ljude u bliskoj i dalekoj budućnosti.

Tako smo od pomoći komšiji, preko pomoći bilo kome u svetu, došli do pomoći bilo kome ikada. A onda je račun sasvim drugačiji. U novom talasu efektivnog altruizma, ona deca u Kongu nisu više prioritet. Jer na dugi rok postoje važnije stvari — egzistencijalni rizici koje dovode u pitanje opstanak čitave ljudske rase.

Na primer, klimatske promene mogu jednog dana zbrisati sav život sa planete. Ako mislimo da je takav scenario verovatan, onda je racionalno da kao altruisti ulažemo ne u narodne kuhinje u svom gradu, niti da šaljemo taj SMS; ali ni da šaljemo mreže protiv malarije u Kongo; već možda da pomognemo vrlo važnu konferenciju o klimatskim promenama.

Imamo i druge katastrofične rizike. Veštačka inteligencija može podivljati i preuzeti kontrolu nad nama. Neka nova pandemija može biti pogubna. Ima mnogo katastrofa koje se mogu dogoditi sa manjim ili većim verovatnoćama. Ali i te male verovatnoće se kroz vrlo drugi rok sabiraju i postaju veće. U svetlu te dugoročnosti — kroz izjednačavanje ljudskih života ne samo kroz prostor, već i kroz beskonačno vreme — efektivni altruizam dobija neke drugačije i neočekivane prioritete.

Na primer, bogate zemlje su produktivnije i imaju više potencijala za inovacije koje mogu unaprediti stanje ljudske vrste. Ako gledamo dugi rok, onda pravi altruizam može biti ulaganje u bogate zemlje, jer će to doneti inovacije koje će nekada više pomoći svoj budućoj deci iz Konga i svih ostalih mesta. To je argument jednog od filozofskih lidera pokreta.

Nešto konkretnije, Oxfordov Centar za efektivni altruizam je uz pomoć sponzora kao što je SBF kupio palatu iz 1480. godine da tu smesti svoje rastuće operacije. Racionalno altruističko obrazloženje za to kaže da je efikasan rad jednog takvog centra od primarne važnosti za opstanak ljudske vrste na jako dugi rok. Da, možda se tim milionima funti mogao nahraniti neko, ali racionalni altruizam gleda milion godina unapred. Palata je investicija u budućnost Centra za efektivni altruizam, koji se bori protiv egzistencijalnih rizika. To je investicija u opstanak ljudske vrste, a šta može biti važnije od toga?

Vezali smo se u čvor.

Sa jedne strane, efektivni altruizam ima klasične religijske prizvuke. Tu su moralne obaveze, zarađivanje novca da bi se delio i čak klasično davanje desetka u dobrotvorne svrhe. Neki ljudi mogu biti stvarni ateisti, drugi ne. Drugi pronađu zamenu i smisao u nekom sekularnom verovanju sa elementima sličnim religijskim.

Ali glavna odlika efektivnog altruizma je njegov naivni racionalizam. S vremena na vreme ljudi preteraju u insistiranju na racionalnosti. Umesto da se bar u domenu altruizma prepustimo intuiciji, emocijama i pomažemo onome kome osećemo da treba, racionalizam nas tera na neku kalulaciju. Ovi ljudi pokušavaju da na racionalnim osnovama osmisle neki bolji altruizam — ali što su dosledniji u tome, to su bliže zaključcima koji zdravom razumu liče na apsurd.