Redovni tekst će sutra, a ovo sada je kratak kometar na jedno važno domaće pitanje.

U vestima ste mogli videti da su devizne rezerve Srbije od početka godine pale za 950 miliona evra. Opale su već u januaru, a pad se ubrzao u februaru. Istovremeno su stigle slike nekih menjačnica koje za evro traže više od normalnog kursa.

Evo kako ja to vidim.

Narodna banka Srbije uopšte ne bi trebalo da ima problema sa održanjem kursa dinara. NBS uvek može da odluči nešto drugačije, jer ona zvanično ne garantuje fiksni kurs. Ali za tako nešto nema razloga.

Veliki pad deviznih rezervi znači da su od početka godine banke, firme i građani kupovali više evra, a prodavali dinare. Razlozi za toliku kupovinu evra su sve od većeg uvoza zbog skupljih energenata, do mini panike koja je nastupila sa početkom rata.

Kada kupujemo evro od NBS, preko posrednika kao što su banke i menjačnice, devizne rezerve NBS padaju. Ali kada kupite jedan evro od NBS, vi ste njoj istovremeno prodali 118 dinara. Tako su dinari otišli van prometa i sada ih u privredi ima manje. Kada su dinari vraćeni nazad u NBS, oni praktično više ne postoje.

Tako u NBS bude manje deviznih rezervi, ali među nama bude manje dinara kojima bismo mogli da kupimo još evra. Pad deviznih rezervi sam po sebi nije problem za održanje kursa, jer taj pad podrazumeva i paralelni pad količine dinara u opticaju. NBS ima manje evra da nam proda — ali i mi imamo manje dinara da njima kupimo evro od NBS. I to čini dinar stabilnim prema evru.

NBS ima i neke druge načine štampanja i povlačenja dinara, kao što su pozajmljivanje dinara bankama i pozajmljivanje dinara od banaka (tzv. repo i reverzne repo transakcije). NBS redovno pozajmljuje dinare od banaka i to radi da bi dodatno povlačila dinarski novac iz privrede.

Sada, kada je količina novca u privredi već pala (NBS još nije objavila poslednje podatke, ali količina dinara je zbog kupovine deviza od NBS morala da padne), NBS nema razloga da dodatno povlači dinare. Možda će prestati da to radi. Ali je važno da ne preokrene trend i da ne počne da neto kreditira banke — odnosno, da ne počne da štampa dinarski novac van deviznih transakcija.

Zašto bi NBS tako nešto radila?

Sva ta naša kupovina evra od NBS znači smanjenje dinarske novčane mase, a to nije prijatno. Fiksni kurs je lako održiv kada centralna banka dozvoli da količina domaćeg novca raste i pada onako kako to kupoprodaja deviza diktira. Kada količina dinara uz fiksni kurs raste, to prija svima. Ali kada količina dinara pada, to znači manje novca, manje likvidnosti, manje kredita i kaiš se steže. U takvim situacijama, neke centralne banke počnu da kompenzuju pad likvidnosti tako što kroz druge, ne-devizne kanale štampaju svoj domaći novac. Tako se fiksni kurs ruinira.

Ako NBS tako nešto ne uradi, onda nikakav pad deviznih rezervi sam po sebi nije problem. Dinar se može bez problema održati.

NBS jeste tako emitovala vanredni novac na leto 2020. godine, ali ne u većoj i kritičnoj meri. Sada je situacija manje bolna nego tada i NBS bi trebalo da ostane pasivna. Ako ostane pasivna — ne treba da posebno brani dinar, treba samo da ne radi ništa — onda opasnosti nema i kurs dinara ostaje isti.

Moj utisak je da će tako i biti.

Tržišno rešenje

Dinar i evro