Velika trojka
Ovo je dobro pitanje:
Članak, da ga ne otvarate, kaže da iste tri investicione kompanije drže značajne udele u najvećim farmaceutskim firmama. I stvarno, ako imaju delimično iste vlasnike, kako se te firme uopšte takmiče?
Ne znam da li ću stvar popraviti ili pokvariti ako dodam da farmaceutske firme ovde nisu izuzetak. Iste tri kompanije koje drže 18% Pfizera imaju velike udele u gotovo svim većim američkim firmama, u svim granama. A onda i nešto manje udele u drugim firmama širom privrede, i još ponešto u ostatku sveta.
Govorimo o udelima od po 15, 20% do preko 30% u stotinama najvećih američkih firmi. Recimo, 15% Amazona, 18% Applea, 24% Exxona, i tako redom po svim firmama koje možete da zamislite. Nasumično izaberite firmu sa liste 500 najvećih na berzi i možete očekivati da te tri investicione kompanije o kojima govorimo zajedno imaju oko 20-25% udela u njoj.
Ovo nije nikakva sedam-porodica-kontroliše-sve teorija zavere, već stvarni razvoj događaja koji je eskalirao poslednjih godina i o kojem će morati više da se raspravlja.
Klasičnim investicionim fondovima upravljaju menadžeri. Vi stavite pare u fond, a menadžer fonda razmišlja koje su akcije dobre za kupovinu. Gleda u finansijske izveštaje, procenjuje i kupuje, a za taj napor i eskpertizu mu svake godine ide procenat vašeg ulaganja.
Indeks fondovi su jednostavniji. Teorija iza indeks fondova je da sav taj napor i ekspertiza menadžera fondova ne vrede ništa. Pošto berze vrlo dobro cene šta koliko vredi, teško da će baš vaš menadžer kupovati prave akcije po niskoj ceni. Zato je bolje da novac uložite pasivno, automatski, po nekom unapred utvrđenom ključu.
Na primer, kupite sve akcije u indeksu SP 500, proporcionalno veličini firmi. Ili kupite sve akcije u indeksu nešto manjih firmi, Russell 2000. To za vas rade indeks fondovi i kompanije koje ih organizuju. Oni isto uzmu proviziju, ali mnogo manju, jer kad se jednom fond napravi tu nema aktivnog menadžerisanja. I kad se sve sračuna, više se isplate takva pasivna, slepa ulaganja u široke berzanske indekse. Aktivni menadžeri klasičnih fondova uopšte ne postignu bolji rezultat, a naplate vam debele provizije.
Indeks fondovi postoje od 1970-ih, ali tek se u poslednjijh deceniju-dve novac masovno sliva kod njih. Tome dodajte uspon ETF fondova, koji takođe mogu pratiti berzanske indekse ali prave i drugačije ključeve — tipično sektorske ili regionalne, pa preko njih možete ulagati u, recimo, biotehnološke firme ili energetske firme ili u Južnu Ameriku. Takvi fondovi naplate malo veću proviziju od slepih indeks fondova, ali su opet relativno pasivni i zato jeftini.
Ogromnu većinu svih tih indeks fondova, ali takođe i mnogo ETF i aktivnih fondova vode tri kompanije. Vanguard, koji je napravio taj prvi indeks fond 1970-ih, sada kontroliše 6.2 biliona dolara vrednosti akcija putem raznih fondova koje je u međuvremenu razvio. State Street ima nešto preko 3 biliona, a najveći je BlackRock koji ima 8.8 biliona dolara pod kontrolom.
Ovo su bilioni na srpskom, ili američki trilioni. Njihovih ukupno 18 biliona pod upravom je skoro čitav jedan godišnji GDP Amerike. Ili 350 GDP-jeva Srbije. To su te tri kompanije koje zajedno, putem fondova kojima upravljaju kontrolišu lavovski deo američke privrede.
To je ogroman stepen kontrole i ne sasvim utemeljen u klasičnom shvatanju vlasničkih prava.
Ako sada uzmem $200, ulogujem se na Robinhood i kupim jednu akciju Microsofta, ja sam jedan od vlasnika Microsofta. Oni će morati da mi šalju neke izveštaje na e-mail i da me pozivaju da glasam na skupštini akcionara. Sitan akcionar tu ne može ništa da uradi, ali se makar formalno vidi vlasnički odnos.
Ako uštedim $10,000, ulogujem se na Robinhood i kupim neki Vanguardov fond koji, između ostalog, sadrži akcije Microsofta, ja sam samo vlasnik udela u fondu. Ja imam odnos sa Vanguardom, a Vanguard sa Microsoftom. Meni je to u redu, čak mi se i isplati, jer fond to lepo diverzifikuje za sitnu proviziju.
Ali pozive na glasanje od Microsofta – i svih drugih firmi iz fonda koji sam kupio – sada dobija Vanguard. Vanguard je formalni vlasnik Microsofta i drugih firmi koje moj fond drži. Vanguard dobija pravo glasa i koristi ga, iako su te akcije kupili mojim parama.
I to više nisu mali udeli. To se kroz tolike fondove i tolike milione sitnih ulagača nakupi, pa se Vanguard nađe u poziciji da kontroliše 8% jednog Microsofta (ovo više nije primer, stvarno kontroliše toliko). Tu dodajte BlackRock i State Street i evo nas na 20% Microsofta.
Onda uzmite da je manje ili više tako u svakoj od 500 najvećih američkih kompanija, a onda slično i u onim nešto manjim. Na taj način su tri investicione kopmanije – iako to nije bila prvobitna svrha ni ideja indeks fondova i ETF-ova – došle u poziciju da upravljaju značajnim udelima skoro svih iole značajnih kompanija u najvećoj ekonomiji sveta.
To sada otvara mnogo pitanja. Da uzmemo samo pitanje iz gornjeg tvita. Ako isti vlasnici kontrolišu nekoliko firmi u istoj branši, ima li tu konkurencije? Bilo je nekih studija koje tvrde da tolika uloga fondova smanjuje konkurenciju. Jedna kaže da avionske kompanije sa ovako koncentrisanim vlasništvom imaju skuplje karte od drugih. Sve je to đavolski teško utvrditi, jer imamo različlite rute, slotove, konkurenciju i druge neuporedive stvari. Druga studija kaže da kad isti vlasnici kontrolišu farmaceutske firme sa brendovima i druge koje prave jeftine generičke lekove, generičkih bude manje. Ne otimaju tržište brendovima.
Ali evo kako je sve to komplikovano. Ova tri giganta ne kontrolišu jednu granu, nego čitavu privredu. Ne bi trebalo da im bude cilj da poskupe, recimo, avionske karte, ako kontrolišu i Boeing i hotelske lance i uopšte čitavu privredu koja ima korist od jeftinih karata. Nisu, dakle, sektorski opredeljeni. Ali im jeste u interesu da berzanski listirane firme u svim sektorima, sve one u kojima su vlasnici, dobro zarađuju. Slabo ih interesuje kako prolaze nelistirana, mala i srednja preduzeća, jer u njima nisu vlasnici.
Ima ovde još mnogo, mnogo pitanja.
Poštovanje, velika pohvala na trudu.
Pokušao sam da instaliram aplikaciju Robinhood, ali kako vidim ona je namenjena za USA stanovnike. Da li imate savet za neku aplikaciju koja može da se koristi za nas iz Srbije?