Svetski mediji bruje: Kina uvodi svoju kripto valutu. Kripto valute su vruća tema, a pošto se radi o Kini i geopolitičari su tu negde.
Problem je, to što Kina uvodi niti je kripto, niti je valuta. Ali jeste važno.
Poenta kripto valuta je da su one decentralizovani sistemi. Kriptografija omogućava decentralizaciju i anonimnost. Niko, osim samog protokola, ne kontroliše štampanje i niko pojedinačno, nijedna institucija, nema kontrolu nad platnim procesima.
Kina ne namerava da svoj digitalni e-juan prepusti nepoznatim rudarima i njihovim kompjuterima i zato neće čak koristiti ni blockchain. Centralna banka vodiće evidenciju i kontrolisati sve, još i više nego što to radi sada.
Novi e-juan nije ni valuta, već samo digitalni oblik već postojećeg juana. On nema neku drugu, samostalnu vrednost da bi bio posebna valuta. On je samo juan u drugom obliku.
Ako nije kripto i nije valuta, o čemu se onda radi? Elektronski novac već odavno postoji, imamo ga na tekućim računima u bankama i kupujemo njime uz pomoć kartica i raznih aplikacija. Izmišlja li Kina toplu vodu? I ne samo Kina, jer ona nije jedina koja pravi digitalni novac. Druge centralne banke pokušavaju isto, Kina je samo najdalje otišla. Sve će centralne banke na kraju to imati.
Razlika između elektronskog novca (koji odavno postoji) i digitalnog novca (koji centralne banke sada stvaraju) je što je elektronski novac potraživanje gotovine, dok je digitalni novac alternativa gotovini.
Moramo se, na opštu žalost, pozvati na bankarsko knjigovodstvo da ovo raščistimo.
Dve najvažnije stvari u pasivi bilansa centralne banke su:
gotovina
rezerve banaka
Gotovina je sav keš novac koji se vrti u privredi. On se knjigovodstveno tretira kao obaveza, pasiva centralne banke. A rezerve banaka su depoziti koje banke drže kod centralne banke.
Elektronski novac, vaš novac koji imate na tekućem računu, nalazi se u bilansu vaše poslovne banke i nema nikakvog dodira sa centralnom bankom. Taj novac postoji na relaciji vi i vaša banka, recimo Intesa. Vaša banka onda ima odnos sa centralnom bankom, recimo Narodnom bankom Srbije, jer kod nje čuva svoje depozite i to su te pomenute rezerve.
Vaš keš koji imate u džepu, međutim, može se očitati direktno u bilansu centralne banke. To je direktna veza između vas i Narodne banke. Tu nema posrednika. Gotovina je obaveza ili pasiva NBS, a vaša imovina ili aktiva.
Digitalni novac bio bi zamena za taj keš. On bi se takođe vodio kao obaveza NBS. On bi bio, kao i keš novac, direktna veza između vas i centralne banke.
Kao što kripto valute uklanjaju finansijske posrednike, tako i digitalni novac centralnih banaka stvara direktnu vezu između centralne banke i stanovništva i firmi. I to je njegova sličnost sa kriptom. Za njega vam ne treba račun u banci niti Master kartica. Treba vam samo aplikacija, elektronski novčanik na telefonu.
Drugačije gledano, klasični elektronski novac koji imate na tekućem računu kod banke uvek možete zameniti za gotovinu. Banka je dužna da vam depozit unovči, jer je elektronski novac na tekućem računu vaše potraživanje gotovine od banke. On reprezentuje gotovinu.
Digitalni novac, međutim, ne biste mogli konvertovati jer on je, kao i gotovina, takav kakav je u svom finalnom obliku. Digitalni novac je digitalni, ne reprezentuje ništa drugo. On nije vaše potraživanje keša. Uopšte ga i ne držimo kod neke banke da bismo mogli to tražiti. Držimo ga u elektronskom novčaniku, baš kao što keš držimo u novčaniku.
Ovo nije samo knjigovodstvena skolastika. Poenta je da je digitalni novac vaša direktna spona sa centralnom bankom, odnosno državom. Tako nešto je do sada bila samo gotovina.
Ako imate bilo kakve transakcije sa državom, digitalni novac ovog tipa je najdirektniji način komunikacije. Bankovni račun vam uopšte ne treba. Za komunikaciju sa budžetom bi bio potreban još neki korak, ali monetarnu politiku centralna banka može voditi direktno preko građana. Helikopterski novac, direktna podela primarne emisije građanima umesto bankama, više ne bi bio nikakav problem.
Za države je digitalni novac mnogo bolji od keša i zato što se transakcije mogu lepo pratiti. Kini je posebno stalo do toga i možda je zato prva.
E-novčanici za digitalnu valutu mogu se imati i van granica. Međunarodni transfer novca može biti jeftin i direktan. Opet je Kina tu zainteresovana za promociju juana kao svetske valute i to je još jedan motiv za liderstvo u digitalizaciji. Dijaspora može ne samo slati nego i nesmetano koristiti domaći digitalni novac gde god se nalazi.
Ahilova peta kripto valuta je nestabilnost i nepraktičnost i zato bitcoin nije sredstvo plaćanja. Države sada koriste svoju ključnu prednost, stabilnost svojih valuta, da uzvrate udarac.
Da li je onda digitalni novac u suštini isto kao kad bismo imali novac na računu kod centralne banke ?