Šri Lanka

Jedna opasnost koju je donelo moderno doba masovnih država je da se greške skaliraju.

Kada poljoprivrednik eksperimentiše sa pogrešnim idejama, imaće lošu godinu. Kada ministar poljoprivrede poveruje u gluposti, on celu državu stavlja u opasnost.

Kada direktor firme pogreši, posledice su lokalne. Kada partija na vlasti veruje u pogrešnu ekonomsku teoriju, posledice su masovne.

Izgleda da se tako nešto dogodilo u Šri Lanci. Iz mnogo objašnjenja šta je pošlo po zlu izdvajaju se dve pogrešne ideje koje je država tamo usvojila i sprovodila: jedna u poljoprivrednoj, druga u makroekonomskoj politici.

Covid, rat, inflacija, energenti, podrazumeva se da sve to igra ulogu. Ali Šri Lanka iz svojih posebnih razloga prolazi gore od ostalih. Bankrotirali su, imaju inflaciju od 60% i sada su digli revoluciju i najurili predsednika iz njegove palate.

Kako je članak u Foreign Policy u martu objasnio, poljoprivrednu politiku Šri Lanke preuzela je grupa aktivista ubeđenih da će ova zemlja procvetati ako svu svoju poljoprivredu pretvori u organsku. Šri Lanka ima 22 miliona ljudi i poljoprivreda je sa 8% učešća u bruto domaćem proizvodu vrlo bitna. Ključni su pirinač, koji je tamo osnovna hrana i čaj koji je glavni izvoz sa Cejlona.

Poljoprivredna proizvodnja je do sada lepo rasla i zemlji u poslednje vreme nije išlo loše. Međutim, predsednik izabran 2019. godine, ovaj koji je sada pobegao iz zemlje, bio je deo pokreta za organski preporod njihove poljoprivrede. Teorija je bila populističko-tehnokratska: ako sprovedemo ovu jednu reformu i Šri Lanku pretvorimo u zemlju organske hrane, to će biti ne samo zdravo nego i profitabilno jer je organska proizvodnja sada u svetu hit.