Prvi rođendan

Danas je prvi rođendan biltena. Pre nego što vam se od srca zahvalim, hoću da još jednom podvučem šta mi to ovde radimo.

Ovaj bilten je definisan kao komentar ekonomskih, ideoloških i tehnoloških promena važnih za nas.

Austrijski i anarho-kapitalistički ekonomista Murray Rothbard u jednom svom govoru o Marxu, nakon polusatne rafalne paljbe po čoveku i delu, kaže:

Međutim, ima jedna dobra stvar kod Marxa. Recite šta hoćete o njemu, ali bar nije bio kejnzijanac.

To je, naravno, humor — Marx nije mogao biti kejnzijanac jer se Keynes rodio baš kada je Marx umirao.

Ja nisam ni marksista ni kejnzijanac, ali obojica imaju po jednu upečatljivu meta-ideju važnu za ovo što radimo.

Marx je bio tehnološki determinista — tvrdio je da proizvodne snage određuju proizvodne odnose. Drugačije, takođe njegovim specifičnim rečnikom, tehnološka baza određuje društvenu nadgradnju. Tehnologija određuje kakve će ideje i odnosi vladati društvom.

Još jasnije, rečima samog Marxa:

Vodeni mlin daje vam feudalizam. Parni mlin daje vam kapitalizam.

O ovoj jednoj rečenici možete razmišljati ostatak života i nećete uspeti da utvrdite da li je tačna.

Međutim, jedan drugi, jednako fascinantan ali manje poznat Marxov citat kaže nešto sasvim suprotno:

Monetarni sistem je suštinski katolička institucija. Kreditni sistem je suštinski protestantska. 

Možemo ostaviti po strani šta ovo stvarno znači (mislim da pod monetarnim sistemom Marx podrazumeva novac sa pokrićem u zlatu, dok je kreditni sistem multiplikacija kredita bez pokrića). Šta god značilo, ovde Marx kaže nešto suprotno — da ideje, ne tehnologija, stvaraju neki ekonomski sistem. Iz katolicizma, koji je skup verovanja, izvire jedan sistem; iz protestantizma, drugog skupa verovanja, izvire drugi.

Za Keynesa su ideje bile pokretači svega. On je svoju glavnu knjigu završio ovako:

Praktični ljudi koji misle da su izuzeti od intelektualnih uticaja, obično su robovi nekog davno pokojnog ekonomiste. Fanaticima na vlasti upravljaju duhovi akademskih piskarala. ... Ideje ekonomista i političkih filozofa, i kad su u pravu i kad greše, moćnije su nego što se misli. One pokreću svet. Ideje, a ne interesi, su ono što je opasno u dobru i u zlu.

O stanju sveta odlučuju ideje koje imamo u glavama. I posebno: interesi su precenjeni, ideje su potcenjene.

Jedan od njih dvojice, a verovatno obojica, ovde su u pravu i to su moji motivi za odabir tema ovog biltena. Svet je u vrtlogu velikih promena, što možda deluje kao izlizana fraza, ali ja mislim da ovih godina to stvarno jeste tako. Na jednoj strani imamo veliku tehnološku, internet revoluciju koja još uvek traje i ne znamo šta će sve doneti. Na drugoj, i povezano, imamo idejna i politička pregrupisavanja. Ideologije gube svoje staro značenje. Umesto socijalističke levice i konzervativne desnice, na svetskom nivou se oblikuje mejnstrim politička elita ili establišment na jednoj strani, dok na drugoj imamo pobunjenike koje zovu „populistima“ sa levice i desnice. Establišmentu pripadaju i velike korporacije, lansirane internet revolucijom, za koje ne znamo da li slede politiku ili je diktiraju.

---

Pogledajmo kroz aktuelni slučaj Kanade zašto je sve ovo važno u isto vreme.

Kanadske kamiondžije otpočele su protest protiv obavezne vakcinacije. Izveštaji kažu da je velika većina kamiondžija, možda 85-90%, u stvari vakcinisana. Ako je tako, u njihovom protestu postoji nešto principijelno: nisu toliko protiv vakcina, koliko su protiv obaveze vakcinisanja.

Kamiondžije kažu da se bore za slobodu. Klasični liberalizam slobodu definiše kao odsustvo državne prinude i u tom smislu se oni stvarno bore za slobodu. Čak i ako vakcine pomažu u zaustavljanju pandemije, njihovo nametanje jeste državna prinuda i ograničenje ličnih sloboda.

Odgovor elitnih medija, od kanadskih do NY Timesa, je da se sloboda ovde zloupotrebljava kao sredstvo za postizanje antidemokratskih ciljeva. Sloboda je prevažna reč da biste mogli ići frontalno protiv nje, čak i ako ste ugledni medij. Ali izgleda da kampanja protiv lične slobode, koja je do nedavno smatrana ključnim dostignućem zapadne civilizacije, sada ulazi u politički mejnstrim. Ovaj koncept se proglašava zlonamernim, anti-demokratskim (što on i treba da bude, jer tiranija većine mora da ustukne pred garantovanom slobodom) i desničarskim.

Kamiondžije su po definiciji radnička klasa, koja je uvek bila vezana za levicu. Sada su kanadske kamiondžije u sukobu sa levičarskom vladom Justina Trudeaua. Ta Vlada je po prvi put u istoriji zemlje uvela vanredno stanje — pozvala se na zakon koji joj daje dodatna ovlašćenja u narednih 30 dana — da bi se obračunala sa protestantima.

Vladu Kanade u tom obračunu podržavaju političke, akademske i korporativne elite. Elita možda nije prava reč, jer ovde govorimo o širokoj klasi ljudi koji nisu nužno moćni ni bogati. Ipak, radi se o formalno obrazovanijim ljudima koji su naklonjeni političkom establišmentu.

Iako su u proseku obrazovani, pripadnikom ovakve elite ne postaje se znanjem. Sa Covidom je naročito izašlo na videlo da su za članstvo u njoj važnija statusna verovanja nego kritičko i nezavisno traganje za istinom. Vakcine su sada tipično statusno verovanje — vaš društveni status signalizirate stavom u pogledu vakcina. To što se u proteklih godinu dana situacija promenila — što su vakcine pravljene za alfa soj manje efikasne kod omikrona; što su brzina širenja omikrona i njegova otpornost na vakcine drastično umanjili ulogu vakcina u zaustavljanju virusa i zaštiti drugih od vas — nije napravilo nikakvu razliku, a moralo je ako vam je zaista stalo do nauke i činjenica.

I bez Covida imamo skup socijalno prihvatljivih verovanja koja diktiraju politiku. Sledeći trendove među svojim elitama, politička levica je proteklih godina tiho promenila prioritete. To više nisu preraspodela dohotka, radnička prava ili obračun sa moćnim korporacijama, već sprovođenje raznih aspekata woke ideologije. Državne i korporativne elite izgledaju jednako zagrižene u promociji nečega što je počelo kao politička korektnost, a u roku od nekoliko godina preraslo u ekstremniji wokism.

Kako je Justin Trudeau kritikovao protestante? Okrivio ih je za antisemitizam, islamofobiju, rasizam, homofobiju, transfobiju, mizogoniju i anti-nauku. To su sve reči koje je zaista upotrebio za kamiondžije koje su protiv obavezne vakcinacije. Time je premestio igru sa tradicionalnog polja protesta radnička klase protiv njegovih mera, na teren nove političke levice.

Najmoćnije korporacije sveta — one koje kontrolišu narativ i komunikaciju — odmah su stale uz njega. Facebook, Twitter i drugi blokirali su naloge povezane sa liderima protesta. To su obrazložili namerom da spreče lažne vesti i dezinformisanje ljudi.

GoFundMe, platforma za prikupljanje donacija, zaustavila je donacije članovima protesta. Nakon prikupljenih 8 miliona dolara rekli su da se donacija otkazuje i donatori imaju dve nedelje da zatraže povraćaj novca; a to što ostane preusmeriće u druge, odobrene svrhe. Tek su se posle reakcija predomislili i rekli da će automatski vratiti novac donatorima.

Uskočila je druga, hrišćanska platforma GiveSendGo i rekla da će prikupljati donacije — ali je onda država pritekla u pomoć i sud je zabranio platformi da prikuplja za kamiondžije. Na kraju je, uz pomoć zakona o vanrednom stanju, država naložila bankama da zamrznu račune svakome koga uhvate da je davao novac protestantima. Bez ikakvih procedura i naredbe suda, zbog vanrednog stanja.

Kripto valute su nama redovna tema i sada su još jednom bile na testu. Kada je kanadska država uvela zabranu donacija i zapretila konfiskovanjem računa, to je bio momenat za kripto da uđe i pred očima nemoćne države ponudi rešenje. Kako se kripto ovde pokazao?

Dobili smo veliki broj objava njihovih promotera da ovakvo nasilje kanadske države sa kripto valutama ne bi prošlo. U kripto svetu budućnosti to tako neće moći. I mislim da je to potvrda skepticizma prema kriptu kojim smo se ovde tokom protekle godine bavili. Ja navijam za kripto valute i voleo bih da su mogle da zaobiđu kanadsku državu, ali ne treba se zavaravati — realnost je i dalje drugačija.

Bitcoin i najveći broj drugih kripto valuta nisu tako anonimne, niti su lake za korišćenje, osim kroz posredničke aplikacije — ali šta su posrednici nego finansijske institucije, a one su za državu vidljive. Kripto tehnologija postoji 14 godina, nije razmontirala državu, nije je čak ni ograničila i nema ozbiljnih naznaka da će to u dogledno vreme moći da uradi.

---

Političko pregrupisavanje, izdvajanje prosvećenih elita, uspon ekstremnih ideja i ubrzane ali nedorečene tehnološke promene — sve to stane u događaje poput kanadskih danas ili ukrajinskih možda sutra. Zato se moramo truditi da sve ove aspekte razumemo odjednom.

Ja sam potpuno svestan da je internet pun besplatnog sadržaja i zato sam veoma počastvovan što mi poklanjate vaše vreme i poverenje.

Među pretplatnicima na bilten ima profesora univerziteta, bankara, novinara, preduzetnika, programera, bivših ministara i funkcionera iz tri države, vodećih advokata i lekara, a to je samo od imena ili domena koje prepoznajem. Dovoljno da se formira jedna vrhunska vlada i još nekoliko njih u senci.

Takođe, ja ovde ne prenosim vesti već gledam da važne događaje stavim u kontekst nekih širih trendova. Zato često izlazim sa svojim stavovima i pouzdano znam da se ne slažete uvek sa svime što kažem. Posebno se zahvaljujem vama koji se ne slažete. Zahvaljujem vam na strpljenju i čestitam vam na otvorenosti.

Broj pretplatnika stabilno raste. Sada nas ima