Ne, bitcoin nije novac
U El Salvadoru je bitcoin od danas zvanična valuta. Valuta Salvadora je već neko vreme samo američki dolar. Svoju domaću više nemaju. Sada je dolaru dodat bitcoin.
Razlika između dolara i bitcoina u Salvadoru je velika. Dolar je tamo privreda sama prigrlila. Stara valuta nije valjala, bila je inflatorna i gubila vrednost, pa su ljudi bežali u dolar — trgovali, računali i štedeli u njemu. Onda je država jednog dana skroz digla ruke od sopstvene valute i proglasila dolar zvaničnom. Identična stvar dogodila se u Crnoj Gori kada je ona umesto tadašnjeg inflatornog dinara ozvaničila već raširenu nemačku marku. Kasnije se sa marke automatski prešlo na evro.
Bitcoin nije prihvaćen spontano. Niko u Salvadoru ne koristi bitcoin zato što dolar više nije popularan. Naprotiv, dolar je valuta koju ljudi biraju, u kojoj i dalje dobrovoljno plaćaju, računaju i štede. Bitcoin Salvadoru nameće država i u tom smislu on je bliži onoj staroj, prethodnoj, nametnutoj valuti. Predsedniku Salvadora se dopala ideja bitcoina pa je odlučio da ga uvede. Ne samo ozvaniči, jer niko ni do sada niko nije branio ljudima da trguju u bitcoinu ako hoće, nego i da prihvatanje bitcoina učini obaveznim. Sada, ako prodajete sladoled u Salvadoru i kupac hoće da vam plati bitcoinom, vi morate da ga primite.
Zato ja ne prodajem sladoled u Salvadoru.
Kriptovalute su tako napravile još jedan korak ka paradoksu. Nekada su one bile subverzivni projekat. Bitcoin je trebalo da zameni dolar i druge državne valute zato što je bolji, stabilniji i anonimniji. Zato što je blockchain, njegova platna infrastruktura, trebalo da bude brža, efikasnija i jeftinija. Trebalo je da iz Argentine šaljemo novac u Indiju brzo i besplatno. Privatno generisani i decentralizovani kripto novac trebalo je da potisne državne valute i centralizovane finansijske sisteme. To je bio narativ iza bitcoina i kripto pokreta. Centralne i sve druge banke, odzvonilo vam je!
Trinaest godina kasnije, bitcoin u jednu državu uvodi jedan predsednik. Jeste on mladi i kul predsednik, sluša kripto podkaste i ide na bitcoin konferencije, ali upravo to zamagljuje sliku pa pristalice ne vide suštinu: da bitcoin ovde uvodi država i njen monopol sile.
Finansije Salvadora me slabo zanimaju, ali kao ilustracija o kakvom se šarlatanstvu ovde radi pogledajte šta kaže gospodin predsednik:
Zašto jedna država kupuje bitcoin? Mogao je i da ode u kladionicu i stavi pare iz budžeta na Juventus — šanse za dobitak su tu negde, a kladionica troši manje struje.
I ne znam da li opozicija u Salvadoru ima plan i program, ali evo kako bitcoin predsednik raspravlja sa poznatim monetarnim ekonomistom. Služeći se argumentom OK, boomer:
Bitcoin moraju ovako nametati jer bitcoin nije novac. Njegova vrednost je ovih dana ponovo porasla, opet je prešao $50,000, a desilo se da ga daleka država u isto vreme ozvaniči i zato su ponovo krenule vesti i priče o ovoj valuti budućnosti. Ali bitcoin nije novac i to isto važi za sve kripto valute.
Novac služi za plaćanja, a bitcoin to ne ume dobro da radi. Njegov platni sistem je glomazan, spor i skup. Da, njime se može ponegde plaćati, ali prodavci to rade iz promotivnih razloga, ne realne potrebe. Sam sistem je daleko inferiorniji od sistema koje već imamo i tu nekog napretka nema. Za ono što bitcoinu i njegovom blockchainu trebaju minuti, Master i Visa sistemi urade u milisekundama, uz daleko niže provizije.
Novac je i merilo vrednosti. U Salvadoru vrednost mere u dolarima, u Japanu u jenima. U Srbiji to radimo malo u dinarima, a malo više u evrima. Ali nikad nisam nikoga čuo da kaže da kilo banana košta 650 satoshija ili da mu nekretnina vredi 3.7 bitcoina.
Treći kriterijum za novac je čuvanje vrednosti i to bitcoin radi malo bolje. On ne samo da je do sada sačuvao vrednost nego je i neverovatno uvećao. To nije klasično čuvanje vrednosti, jer malo ko ulaže u bitcoin da bi se zaštitio od pada dolara ili evra. Bitcoin se kupuje jer se može desiti da opet jako skoči. To je spekulativni, a ne odbrambeni motiv. Ali ako i uzmemo da je to neki vid čuvanja vrednosti, dosadašnji rast ne kaže nam ništa o bitcoinu kao čuvaru buduće vrednosti. Da je bio stabilan od početka, možda bih poverovao. Vrtoglavi rast bilo čega retko znači buduću stabilnost.
Ovde se kripto entuzijazisti pobune i kažu da ni sadašnje papirne valute ne čuvaju vrednost. Valute kao evro ili dolar su papir samo u smislu u kojem su bitcoin bajtovi informacija i kilovati struje — to je jedna njihova primitivna manifestacija, a ne suštinska karakteristika. Evro nije “papir”; evro je obećanje Evropske centralne banke da će uspešno ciljati inflaciju od 2% godišnje. Ne morate verovati u to obećanje, možete sumnjati u proces izbora ciljeva i guvernera, u njihovo znanje i namere — ali to je suština evra kao novca. To je podloga evra. Isto važi i za dolar, jen ili dinar. Nekada je novac imao zlatnu podlogu, nekada srebrnu, a njegova sadašnja podloga je obećanje jedne manje ili više kredibilne institucije. Nije papir.
Obećanje o ciljanju inflacije sa sobom nosi jednu važnu funkciju. Svi govore o ograničenoj ponudi bitcoina: programski je on ograničen na 21 milion bitcoina i ne može se štampati preko toga. Ali cenu osim ponude određuje i tražnja. Novac nije izuzet iz toga. Ciljanje inflacije — što je identično ciljanju vrednosti novca u odnosu na zadatu korpu roba — postiže se reagovanjem centralne banke na promene tražnje za novcem.
Ponuda dolara, evra i drugih običnih valuta je fleksibilna, što znači da ih besomučnim štampanjem možete obezvrediti. Ali fleskibilnost znači i da ih možete emitovati i povlačiti tako da odgovarate na tražnju za njima, sa ciljem da njihova vrednost u odnosu na korpu roba ostane stabilna. I to je ključna prednost koju centralne banke imaju nad kripto valutama. Zbog toga su valute centralnih banaka vrlo dobro merilo vrednosti i vrlo predvidivi čuvari vrednosti.
Ne treba vam većeg dokaza za to od uspona stablecoina, kripto valuta čija je vrednost vezana za dolar. Kripto valute su došle sa namerom da ga poraze, a sada se vezuju za dolar da bi od njega pozajmile stabilnost koju nemaju. A dolar stabilnost ima zato što centralna banka aktivno cilja njegovu vrednost i manipuliše ponudom dolara da bi odgovarala tražnji za njima. Ako neka kripto valuta reši ovaj problem odgovora ponude na tražnju, možda će i uspeti.
Ovakav kakav je, bitcoin može još dugo da održava vrednost ili raste. Razlog su naši komplikovani ukusi, procene i očekivanja. U tom smislu za mene je bitcoin i dalje najviše uporediv sa apstraktnom umetnošću: ni ona ne valja, ne vredi ništa, ali ljudi imaju neke svoje ideje, kupuju te stvari jedni od drugih za mnogo para i one već decenijama ipak drže visoku vrednost.
Druge dve funkcije novca on ne obavlja, jer niti valja kao platežno sredstvo niti meri bilo šta. Zato bitcoin i nijedna kripto valuta za sada nisu novac. I nijedan državni dekret to neće promeniti. Možda neka bolja kripto valuta, u budućnosti, hoće.
Profesorski, po već ustaljenom običaju.