Godina inflacije i rata

Inflacija je već bila uzrokovana ranije. Ovo je bila godina kada se ona manifestovala, ali i godina katarze koja nastupa kroz borbu protiv inflacije.

Ovako je to izgledalo kod Evropske centralne banke. Novčana masa je ukupna količina novca koju građani i firme imaju u svim oblicima, kao gotovinu i na raznim računima. Definicije novčane mase M1, M2 ili M3 razlikuju se po tome koji se sve računi broje. Na slici su procenti rasta novčane mase u evrima poslednjih godina:

Rast novčane mase u principu treba da pokrije rast BDP-a i inflaciju. Ta veza je slaba ali uporna. I ovde vidite da je 2020-21. novčana masa rasla mnogo brže od toga. Inflacije nije bilo, a količina evra rasla je po stopama od 10-16%.

Onda je evrozonu i nas oko nje inflacija sustigla, a količina novca sada raste po samo 2-4%. To je rast nominalne količina novca i on je manji od stope inflacije. To znači se realna količina evra u gotovini i na računima sada smanjuje.

Evo malo drugačijeg merila kod Feda. Ovo nije rast već sama količina novca M2, i to ne nominalna nego realna, umanjena za inflaciju. Realna količina novca ove godine pada.

I to je koren svega što se ove godine u svetskoj ekonomiji dešavalo.

Na primer, ako pratite finansijske vesti u njima se ovih nedelja govori o izvrtanju krive prinosa. To je neobična situacija kada kamatne stope na kratkoročne obveznice budu veće od kamatnih stopa na dugoročne obveznice iz istog izvora. I to izvrtanje dosta pouzdano najavljuje da sledi recesija.

Ali zašto se to dešava?