Iz dva razloga moramo opet o inflaciji. Opštiji je da zapadni svet inflaciju ove vrste nije video punih 40 godina. Ima je ponegde i na Istoku. Konkretniji, to što su najvažnije centralne banke ove nedelje imale ključne sastanke, donele svoje zaključke, povukle poteze i pokazale šta o svemu tome misle.
Svetska inflacija naišla je baš u vreme kada je Srbija po prvi put videla da se može živeti i bez inflacije. U sećanju živih stanovnika Srbije ima samo dva vrlo kratka perioda bez veće inflacije: vreme fiksnog kursa Anta Markovića i vreme fiksnog kursa Dragoslava Avramovića. Treći i najduži je ovaj sadašnji period od par godina bez inflacije — ponovno, naravno, uz fiksni kurs.
Konačno je to malo potrajalo, ali rast cena sada dolazi spolja.
Inflacija bi trebalo da bude vezana za valutu, a ne da se preliva između njih. Štampanje dolara, na primer, ne bi trebalo da stvori inflaciju u Evropi, već da se vidi kroz slabljenje dolara u odnosu na evro. Dolarska inflacija znači rast cena izraženih u dolarima. Da li se baš sve apsorbuje preko kursa je donekle otvoreno pitanje i takve je stvari teško sagledati. Ali u principu, svako je kriv za svoju inflaciju.
Keep reading with a 7-day free trial
Subscribe to Tržišno rešenje to keep reading this post and get 7 days of free access to the full post archives.