60 evra i druge mere
Ispod je moje gostovanje juče u Danu uživo na N1. Teme su bile javni dug, 60 evra po osobi koje Srbija deli i evropski programi pomoći. O EU programu sam pre neki dan pisao, a o ostalim stvarima mislim ovako:
Podela para ljudima nije najgori vid državne potrošnje. Ekonomski to je ekvivalentno povraćaju poreza ili poreskom kreditu. Kao da te pare nikada niste ni dali državi. Jedan ugledni ekonomista i bivši guverner kaže da su se te pare mogle uložiti u ljudski kapital, u obrazovanje, nauku i istraživače i to, konkretno, plate. Ne slažem se. Vratiti ih ljudima je poštenije, a ima jednak ekonomski efekat — uglavnom nikakav.
Idealno, socijalna politika se ne vodi ovako helikopterski, nego se bolje targetira. Ali tartegiranje je teže nego što mislite i u praksi je problem sa socijalnom politikom upravo to što je do najugroženijih ponekad najteže doći. Ova opšta mera pomoći vrati porez i bogatima, ali zato bar dopre i do skoro svakoga na drugoj strani, na dnu lestvice.
Za pomoć najugroženijima ni političari nisu posebno zainteresovani. To je tako uvek i svuda, jer te grupe obično nisu glasači. Penzioneri dobijaju još i dodatnih 50 evra ne zato što su sada posebno ugroženi (zašto bi bili, oni nisu izgubili penzije zbog korone), već zato što su politički isplativa grupacija.
Vakcine su već subvencionisane samim tim što ih dobijamo besplatno. Za to postoji dobar razlog, jer vakcine ne primamo samo zbog sebe već i zbog drugih. One su pozitivna eksternalija, što bi rekli ekonomisti i zato su vakcine protiv gripa, MMR i sve druge uvek besplatne, čak i u zemljama gde se sve ostalo u zdravstvu plaća. Ovih 3000 dinara za vakcinisanje je samo povećanje subvencije i to je u redu. Niko ne kaže da subvencija mora da bude samo u naturi.
Javni dug je visok i to ne valja, ali kamatne stope su sada toliko niske da ja ne mogu da se previše uznemirim zbog nedavnog zaduživanja. Srbija se u poslednjih pola godine zadužila po stopama između 1.07% i 1.92% u evrima. Ako mislite da će ECB dostići svoju ciljanu inflaciju od 2%, onda se Srbija zadužila po realno negativnim stopama. Kao da ste uzeli stambeni kredit 1980-ih, pa ga pojede inflacija.
Ali ECB neće dozvoliti previsoku inflaciju. Ako čak i osrednja inflacija krene porašće i kamate, pa će biti teško refinansirati dug. Uglavnom, nije ovo zaduživanje toliko strašno, ali sad je dosta.
Ja inače mislim da se pandemija osladila političarima širom sveta, pa i dalje uvode neke ad-hoc mere iako je ekonomska kriza uglavnom gotova, osim pojedinih sektora. To treba da prestane.