1917.

Spremite se — ovo je malo duži esej o malo drugačijoj temi. To radimo za praznike.

Ruska revolucija iz 1917. je jedan od najvažnijih događaja u svetskoj istoriji. Da komunisti nisu preuzeli vlast u Rusiji i da je nisu tako efikasno učvrstili, komunizam u svom ekstremnom obliku verovatno nikada ne bi bio isproban. Teško da bi pobedio u Kini, a svakako ga ne bi bilo u Istočnoj Evropi. Ne bi pobedio u Jugoslaviji, ako bi Jugoslavije posle Drugog svetskog rata uopšte bilo. Svetska i naša lokalna istorija bile bi mnogo drugačije.

Istovremeno, ruska revolucija je najneverovatniji među važnijim istorijskim događajima. Nasuprot Marksovim gvozdenim zakonima istorije, komunizam se uopšte nije morao dogoditi. On je u Rusiji pobedio samo zahvaljujući neverovatnom spletu nesrećnih okolnosti, a onda završio na najgori mogući način po zemlju koja tek što je bila krenula pravim putem.

Ova ubitačna kombinacija — da se ekstremno važan događaj dogodi samo nizom pukih slučajnosti — čini rusku revoluciju toliko fascinantnom. Ja sam već više od decenije, negde od vremena dvogodišnjeg boravka u Moskvi, fasciniran tim događajima. Pročitao sam valjda svaku važniju knjigu koja je o tome izašla, a one su poslednjih godina itekako izlazile. Ruske arhive su i dalje ograničenog pristupa i otvaraju se postepeno, pa nove knjige o tom periodu donose ne samo nova tumačenja, nego i stvarno nove istorijske činjenice.  

Iz opšteg obrazovanja mi o ovom periodu znamo vrlo malo, a to što znamo je pogrešno. Znanje obrazovanih ljudi o revolucionarnim događajima, ako ih nisu zasebno skorijih godina izučavali, obojeno je prethodnom sovjetskom propagandom. Većina po inerciji rusku revoluciju razume kao reakciju socijalističkih grupacija protiv nazadnog i autokratskog carskog režima koji je zemlju držao u siromaštvu. Istina je, u gotovo svakoj reči iz prethodne rečenice, nešto drugo.

Istina je i vrlo tužna, jer daje jednu sliku društva sasečenog u korenu baš u trenutku kada je konačno krenulo put slobode i napretka.